Rijaliti Srbija
U čuvenom romanu Franca Kafke „Proces“ glavni lik, antiheroj, Jozef K. prolazi kroz pakao državnih institucija, ozloglašene birokratije, pokušavajući da se izbori za pravdu ali strada ni kriv ni dužan jer iz tog lavirinta nema izlaza. Ova tužna priča je na simboličkom nivou uvek dobrodošla kada se govori o moći države i nemoći pojedinca ako se nađe sa njom u sukobu.
I tako evo te priče i u našem dvorištu, u našoj lepoj Srbiji gde su krajem 2023. godine održani izbori, pa se desila neopevana krađa tih istih izbora od strane vladajućih naprednjaka a onda su poraženi opozicioni čimbenici krenuli u bitku za osporavanjem i poništavanjem rezultata koji su postignuti tokom izbornog procesa i ušli u dug i neizvestan proces da na pravni i demokratski način dođu do pravde.
I kao što je poznato u zemlji čuda je sve moguće pa tako i to da se očekuje da institucije kao što su policija i pravosudni organi rade svoj posao a da se sve vreme govori kako su te i sve druge državne inbstitucije urušene ili da uopšte i ne postoje!?
Kako će nešto što ne postoji da se pozabavi nekim problemom iz svoje nadležnosti a kamoli da ga reši ili je to trik pitanje? Opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ misli da je to moguće jer ne bi valjda onako bez veze krenula u tu avanturu. Znajući da u ovoj zemlji Jedan Čovek donosi odluke o svemu, za sve se pita i sve ume i zna malo je glupo nadati se da će tamo neke institucije raditi po zakonu i u korist građana a ne u interesu tog Jednog i njegovih naprednih razbojnika.
I zato svi ti napori će se na kraju dana ispostaviti kao uzaludni a protesti na ulicama nepotrebni jer izbori su završeni, u februaru će biti konstituisan parlament a potom i vlada, napredna dakako, i sve će ući u normalne tokove (normalne u nenormalnom društvu kakvo je ovo ovde danas i izgleda zauvek), međunarodna zajednica će zbog svojih geopolitičkih interesa oprostiti Vučiću izbornu i sve druge krađe, manjina će se buniti po društvenim mrežama a oni najglasniji će biti po dobrom, starom, običaju, provlačeni kroz „toplog zeca“, ide i nova sezona nekog rijaliti programa na ružičastoj TV, rastu plate i penzije, uvodi se obavezan vojni rok, grade se novi autoputevi, na sve strane avioni, kamioni, metro samo što nije a EXPO 27. je sve bliže, „cijena-prava sitnica“ tek nekih tričavih 15 milijardi evara, od čega će bar polovina završiti u džepovima ološa bliskih vlastima i Nenadjebivom.
Dogodine u ovo vreme niko se neće sećati onih autobusa kojima su dovoženi glasači iz drugih država da glasaju na republičkim i lokalnim izborima u Srbiji, ni svih drugih marifetluka kojima su naprednjaci pribegli da bi pobedili, u međuvremenu će biti, nekako s proleća, održani i lokalni izbori u stotinjak opština i gradova i možda ponovljeni u Beogradu ali zar iko može da očekuje drugačiji ishod od onog koji smo videli s kraja prošle godine? To je teško i zamisliti i sanjati i pisati i čitati u romanima a kamoli u našoj neveseloj stvarnosti.
U zemlji miševa mačke kolo vode, a naročito jedan Mačak, ma šta mačak, to je Lav, kakav Lav, strašan Lav i zove se i preziva AV!
Neka je on nama živ i zdrav a mi nazad u mišiju rupu do sledećih izbora ako ovde više ikakvih izbora i bude. A i šta će nam? Probali smo i videli da mi to ne umemo. Uostalom zar ovo nije diktatura? Molim lepo, tražili ste i evo vam ga!
Ko poslednji izađe iz ovog tamnog vilajeta neka ugasi svetlo.
Piše: Dragan Karalazić