Vladan Mijailović, predsednik Advokatske komore Šapca
Građani koji su tužili banke još uvek ne znaju šta ih čeka u vezi sa novim stavom Vrhovnog kasacionog suda da je naplata troškova obrade bankarskih kredita dozvoljena, dok Udruženje banaka Srbije saopštava da su banke spremne da ne naplaćuju sudske troškove u tekućim sporovima. Predsednik Advokatske komore Šapca Vladan Mijailović kaže za „Podrinske“ da je problem oko bankarskih kredita samo eskalacija mnogo dublje problematike koja postoji u pravosudnom sistemu, a uzrok treba tražiti u lošoj pravnoj regulativi kojoj su potrebne hitne promene.
-Kao i obično, mi se bavimo problemom kad nam pokuca i uđe na vrata. Problemi su mnogo dublji i ozbiljniji od ovih nastalih oko obrade bankarskih kredita. Šabačka, kao i Advokatska komora Srbije, ukazivale su na to da je izvor prava zakon. To je pod jedan, pod dva- da se sudska praksa formira na osnovu suđenja, a ne na osnovu donošenja stavova. Tu mislimo i na apelacione sudove i na Kasacioni sud. Ovde je samo eskalirala stvar, jer se radi o oko 150- 200 hiljada građana. Između 150 i 200 hiljada predmeta je ušlo u pravosuđe i time je pravosuđe apsolutno blokirano. Problemi su trebali mnogo ranije da se rešavaju upravo na ovoj relaciji o kojoj sad i pričamo, ali, „jedan slučaj kao nijedan“. Novinare više ne čude anomalije u pravosuđu nastale kao posledica različitih stavova različitih veća u apelaciji i više im nisu interesantne. Ti problemi su nataloženi 15- 20 godina unazad, a nisu rešavani- navodi predsednik Advokatske komore Šapca Vladan Mijailović.
Koji su to problemi?
Dolazimo do jedne kontraproduktivne situacije da je kompletna javnost, i vlast i opozicija, saglasna u jednom- da je pravosuđe nezavisno i samostalno u procesu odlučivanja. U petak su usvojeni predlozi za imene Ustava. Sada je to ušlo u proceduru. Pošto je to ušlo na ovaj način kako je ušlo, i dalje će se nastaviti suđenje na osnovu stavova Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova. Na taj način smo u zatvorenom krugu procesa suđenja i donošenja odluka. To je prošlo neprimetno u javnosti. Sad imamo dve potpuno oprečne stvari gde se advokati masovno bune protiv ovoga, ali istovremeno ni advokati, ni građani, ni vlast, ni opozicija, ne traže ustavne promene koje bi onemogućile takav način suđenja, putem stavova. To je veliki problem. Najveći problem je što vi od Kasacionog suda koji može da kaže da je nezavisan i samostalan u svom radu tražite da povuče svoj stav. Kako? Mi smo bili među inicijatorima obustave rada, kao i AK Zaječar, ali taj problem moramo sistemski rešiti.
Nezakonito suđenje mnogo veći problem
Procenjuje se da je od oko 11.500 advokata oko 2.000- 2.200 angažovano na kreditima i još nekoliko stotina njih koji su to radili nelegalno, putem „masovki“ i oglašavanja na banderama.
-Oni će trpeti sankcije, ali pre sankcija ide dokaz. Mi sebi nećemo da dozvolimo da radimo kao pravosuđe. Mi isključivo postupamo na osnovu dokaza. Naveli ste primer da se angažuju agencije, pa oni budu neka prva ruka, a kako je to došlo do advokata treba dokazati i istražiti. Nema automatizma ni tu, jer demokratija je procedura. Vrlo brzo neko ostane bez glave kad se sudi na osnovu stavova, mišljenja medija, kad se stvara neko predubeđenje o nečemu. Tu prvi gine onaj ko je najmanje kriv. Niko nije za metode i atmosferu linča. Ja mogu da nabrojim bar pet predmeta u kojima sam zbog nezakonitog suđenja izgubio 50- 70 hiljada evra, što je mnogo veći problem nego ovo. Zastupao sam građane za koje sam verovao da su u pravu i vi tada ne uzimate novac. Uložio sam vreme i dođe trenutak kad treba da naplatite minuli rad, ali vas pravosuđe ošteti, ošteti i građanina. „Masovke“ su trenutni problem, dva- tri meseca rada, uostalom, banke su i ponudile kompromis – kaže Mijailović.
Šta konkretno te ustavne promene definišu?
U Visokom savetu sudstva imate pet izabranih sudija koji predstavljaju srpsko pravosuđe. Pošto su tu da štite interese sprskog pravosuđa, postavljam pitanja: hoće li ovih pet da kontroliše svoje kolege, da traži njihovu odgovornost ili da štiti njihov interes? Imate i drugih pet koji dolaze van pravosuđa. To nisu ni advokati, nego tzv. eminentni pravnici, koji tek treba da shvate gde je problem. Veličina tog problema najslikovitija će vam biti ako vam kažem da na nivou Srbije imate 3.209 sudija. Šta će ovih desetoro ljudi da iskontroliše i kako, na 3.209 sudija? Proces kontrole ili postavljanja nekog pitanja odgovornosti je samo u domenu teorije, pri sadašnjem stanju stvari. A zamislite da sad taj Visoki savet sudstva sam sebe bira. Gde smo onda? Mi smo u saopštenju dali jasan prikaz problema. To je promaklo negde, jer su sad svi u grču hoće li dobiti rešenje problema ili ne. Trebalo bi da se posvetimo sistemskom rešenju problema. Po mom mišljenju, to su ustavne promene, da imamo neke nove predloge, okrugle stolove, gde bismo tu problematiku rešili jednom i za svagda. Jer, složićete se da se to tiče svih građana Srbije. Znate koliko imate izgubljenih sporova gde zakon kaže jedno, presuda drugo, a presuda formirana na osnovu stavova apelacionih veća koja su međusobno oprečna? Vi imate jedno veće sa dva stava ili dva veća sa dva potpuno oprečna stava. Problem je i dublji i stariji od ovoga što je sad eskaliralo.
Da li su vam građani pružili podršku u protestima?
Svima je u interesu primena zakona. Ovde je stvar dovedena do apsurda zbog pojedinaca koji su očigledno to radili na način koji nije u skladu sa advokatskom etikom. Ne možete vi da imate na zakonit, statutaran i etički način, na primer, 900 predmeta kao advokat pojedinac ili hiljadu ili dve hiljade. Advokatska kancelarija Aleksić ima 30 hiljada, pojedine u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije na desetine hiljada predmeta i to je samo zamagljivanje stvari. Ti problemi se rešavaju unutar organiazacije. Ovde treba principijelno braniti stvari. Možda su te kolege kompromitovale tu problematiku, ali ne mogu da kompromituju primenu zakona, zakonitost, vladavinu prava, pravnu državu i primenu propisa u skladu sa Ustavom. Zakonito suđenje niko ne može da derogira, a to su problemi koji ne traju samo sad. Decenijama unazad imamo problem sa masovnim tužbama i decenijama unazad se borimo s tim. Mnogo više je građana oštećeno na taj način što sudovi donose odluke po stavovima veća. Dakle, struka i nauka su svoje rekli. Izvor prava je samo zakon, nisu stavovi. Nažalost, to je zaživelo i to je ključni problem. Ovo je zapaljiva tema među advokatima i nažalost, mi kao struka smo sad uperili svoj fokus upravo na pitanje obrade bankarskih kredita umesto da obratimo fokus na rešavanje probleme i pravosuđa i građana, a i advokata. Jer, vi dolazite u situaciju da nemate kome da se žalite. Dovoljno je da se donese neki stav negde u apelaciji i kasaciji povodom nečega, a da vi budete oštećeni za 200- 300 hiljada dinara. Sa troškovima suđenja, to više nije taj iznos, nego 400- 500 hiljada. Sa troškovima sprovođenja od strane privatnog izvršitelja, to vam je 600- 700 hiljada. Zamislite prosečnu porodicu koja mora da plati taj iznos. Vi ste takvu porodicu rasturuli, doveli je do prosjačkog štapa, u insolventno stanje, da ne može da servisira javne obaveze, pitanje komunalija, režijskih troškova, poreza, svega ostalog. To je ono što sledi kada dođete u sitauciju da nemate kome da se žalite.
Novo rukovodstvo Advokatske komore Srbije
Bilo je velike nervoze, naročito po manjim komorama, koje su preko svojih upravnih odbora tražile da se proglasi štrajk, odnosno, obustava rada. Prema Statutu Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može da se proglasi obustava rada do tri dana, ali je ona trajala samo jedan dan, u petak. Mislim da je to više solidarizacija sa manjim komorama, nego što je to obustava rada kojom bi se blokiralo pravosuđe. U subotu smo imali izbore za novog potpredsednika Advokatske komore Srbije i nove organe. Stupio je na dužnost novi Upravni odbor. Moramo dati vremena novim organima da i oni donesu neki novi stav po pitanju aktuelne situacije.
Ali, građani se osećaju iznevereno od strane advokata, možda upravo onih koji su ih pozivali da masovno tuže banke?
To ne mogu da kažem, jer sam se bavio predviđanjem da to neće uspeti. Onog momenta kada kao predsednik komore ipak branim principijelno taj stav mislim da nema zamerke ni građana, ni nikoga. Problem se pojavljuje kad nam „istrči“ troje advokata koji imaju po 900 ili hiljadu takvih. On je meni unapred odsekao odstupnicu, unapred me derogirao u mom stavu, jer ćete upravo svi reći to što ste me sad pitali. A ja u načelu deceniju i više branim ovaj stav i kao funkcioner komore se borim za ovo.
Hoćete da kažete da tužbe protiv banaka nije trebalo ni pokretati?
Ja se ne bavim predviđanjem, ja se bavim zakonom. Mi se i sad bavimo pretpostavkom da će na osnovu najnovijeg stava VKS-a sudovi drugačije suditi nego dosad. Jer, izvor prava je zakon. Tačka. Kako te stvari funkcionišu, to je drugi deo priče, nije tako jednostavno. Mi se bunimo iz postog razloga da bi se primenjivao zakon, da se pravosudna praksa formira kroz proces suđenja i proces objavljivanja presude, a ne proces donošenja mišljenja. I tad je to u korist cele advokature i svih građana. Po važećem Ustavu, u Visoki savet sudstva ulaze i profesora i advokatura, pa ih opet nema. Čak se ni ovaj Ustav ne poštuje. Nama i Venecijanska komisija i Evropska zajednica kažu da imamo problem, da ustavno-pravnom regulativnom, a zatim i zakonima, regulišemo problem pravosuđa. To je proces koji bi trajao, zato što se postiže saglasnost oko najvišeg akta i onda to zakonima rešavamo. Mi smo ušli u problem da nam promiče ključna stvar. Suđenje nije kvalitetno ako je zasnovano na stavovima, uopšte. To je siže cele priče, to je osnovna definicija. Sve ostalo nas deli, i građane i advokate.
Dragana Dimitrijević