Dragi moji,
kada je onomad naš Tomica poručio kineskom Premijeru da će po Tarabića predanju, “žuti ljudi“, (misleći na Kineze) doći na najsrpskiju reku, na našu Moravu, da će piti vode iz nje, sve je nekako zazvučalo patetično i nespretno… Ali, ne leži vraže, samo godinu dana kasnije, Kinezi zaista postaše spasioci srpskog bogalja od čeličane u Smederevu. Kupiše tog giganta „žuti ljudi“ za lepe parice i približiše se Moravi na par kilometara… Tarabići su to videli u svojim Kremnima… pa Vi gledajte šta je sledeće… i nemojte tako podsmešljivo da primate Tomine pošalice… ma koliko Vam izgledale onako, što kažu deca, bez veze…
Kada sam pomenuo posrnulog giganta na Dunavu, mislio sam na to da je prodaja Železare pravo čudo… Još veće čudo je u tome što će neko da u nju uloži paretine i zaposli radnike, a da pri tome država ništa ne ulaže po radnom mestu, kako to inače redovno čini u drugim slučajevima… Kineski kapital, kao i onaj iz Azerbejdžana, ili Koreje, ili Emirata, zdrav je kapital, i nema podlogu u bankarskim garancijama i sličnim skalamerijama vezanim za lobije sa Vol strita, Sitija, ili iz MMF-a i one Svetske banke… Upravo u tome i jeste značaj takve vrste prodaje… Samo, nije svaka srpska fabrika Sartid iz Smedereva… Dugo smo čekali, „možete početi“… što reče onomad naš Toma…
Bespotrebni Izbori u Srbiji 2016.g. su završeni. Red je da lakoverna Srbija opet dobije istu Vladu i krene da nešto radi… Kako će sve to izgledati, uskoro ćemo saznati… mada sam siguran da nas ne čeka neki spektakl u vezi sa tim… Druga stvar je na lokalu. Bitka za Šabac je završena, što se tiče glasanja, a videćemo kako će sve to dalje da ide i kakve nas kombinacije čekaju… moguće je da i tu bude nekih iznenađenja, ili ne… ne znam, videćemo… Pitaće se jedan čovek o sudbini grada i vlasti u njemu, a to je, koliko dobro, toliko i loše… znate već na šta mislim…
Ono što je svakako iznenađenje, jeste to, da je jedna od centralnih Opština u Beogradu, Vračar,i nakon ovih Izbora opstala, i to pred cunamijem naprednjaka… Iznenađenje je utoliko veće, jer su Vučićevi posebno pikirali ovu gradsku Opštinu i označili je kao najveći cilj u kojem moraju da odnesu pobedu… Neosvojiva tvrđava… taj Vračar, mislim…
U senci Izbora i rezultata na njima, ostaje odluka Svetske košarkaške organizacije da isključi Srbiju sa Evropskog prvenstva i oduzme joj pravo na organizaciju Predolimpijskog turnira… Za utehu rukovodstvu Saveza i navijačima, jeste to što se takva odluka UEFE ili FIFE, recimo, prema našem fudbalu, jednostavno ne može ni doneti. Naime, nas niko ne može da otera sa bilo kog evropskog ili svetskog takmičenja… Znate li zašto? Pa zato što naši fudbaleri ne mogu nigde da se kvalifikuju da bi učestvovali… U tome je zapravo majstorstvo večitog Toleta…
U komšiluku, u Lijepoj Njihovoj, ni manje ni više ,organizovane su TRI paralelne manifestacije kojim se obeležavaju dani sećanja na žrtve ustaškog logora u Jasenovcu. Apsurdna situacija je da na jednoj strani, država Kroacija uopšte obeležava taj datum, a sa druge strane neguje Tompsona i njemu slične, i njihove izlive ljubavi prema koljačkoj industriji Ljube Miloša i drugih znamenitih zločinaca… Ne znam kako bih ovo nekome normalnom objasnio, u dvadesetprvom veku, ali znam da bi porodica moje pokojne majke, moja baka, ujak i tetke, da ne pominjem dedu,imali mnogo toga da kažu, i kada je u pitanju Jasenovac i njegove žrtve, ali i kada je u pitanju rehabilitacija Milana NEDIĆA… Da nije bilo njega, broj žrtava bi bio mnogostruko veći, i nijedan Srbin danas ne bi mogao da poseti Jasenovac i da kaže za sebe , „evo ja sam bio ovde, a sada sam živ…“. Mi nikako ne možemo da shvatimo da rehabilitacija bilo koga, iz tih vremena zla, ne znači bilo šta drugo, do samo to, da se utvrdi da se tome sudilo po zakonima prekih sudova… Ništa više… A danas, prva čestitka za pobedu na Izborima stiže iz Nemačke i iz Austrije… pa niko i ne pomišlja da zaključi da se čestitka upućuje nekome ko je za Nemce… Ne znam da li sam dovoljno jasan…
I svi ovi događaji su ipak u senci jednog zločina nad nekom anonimnom pevačicom iz Borče… Ono što piše srpska žuta i druga štampa o tom ubistvu je prevazišlo sve granice…I sve to nadležni nemo posmatraju, ćute i praktično podržavaju… Užas. Šta drugo reći… da nije pretužno, bilo bi komično, sve ono što je do apsurda dovelo žrtvu i njenu tragediju… To je Srbija iz rialitija…
Sve Vas volim i pozdravljam….
Branislav Sekulović, advokat