SRETENjSKI ORDEN ZA ŠABAČKO POZORIŠTE
Povodom Dana državnosti Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture odlikovano je Šabačko pozorište. Nema sumnje priznanje dolazi na pravo mesto, veoma značajnu ustanovu u gradu kao kulturnom centru ovog dela Srbije. Međutim, ne malo kontroverzno je odlikovanje koje dolazi nakon smene dotadašnje upravnice Milene Bogavac, promenom lokalne vlasti. Ona je smenjena bez valjanog obrazloženja na samoj sednici Gradske skupštine, a kasnije joj se spočitavalo da nije imala dovoljnog radnog staža za direktorsko mesto, da nije vodila računa o bezbednosti glumaca zbog problema sa scenom, da toalet i kanalizacija ne funkcionišu kako treba… Primera radi po zakonu na direktorsko mesto u kulturi nije nužno da neko ima pet godina radnog staža već ukupnog delovanja u kulturi. Odlazeći Bogavčeva je ukazala na nužno preplitanje politike i kulture: „Čini mi se da je Šabac pozornica na kojoj se prikazuje drama čitave Srbije. To što se ovde desilo, desilo se svuda, s tim što na drugim mestima nije postojala antagonizacija kroz koju bi se prikazalo što se zapravo zbiva. Niko drugi se nije borio za poštene izbore.“
Prethodni direktor Zoran Karajić podseća da je Šabačko pozorište 1980. godine odlikovano Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem od tadašnje SFRJ, i to povodom 140-godišnjice pozorišta, a 2015. Ordenom Svetog Nikolaja, najvišeg priznanja Šabačke eparhije
Zoran Karajić
To je pre svega priznanje za kontinuitet, što je u Srbiji retkost da nešto traje gotovo dva veka.
-Drago mi je da je Šbačko pozorište nagrađeno za 180 godine pozorišne tradicije, i to je pre svega priznanje za kontinuitet, što je u Srbiji retkost da nešto traje gotovo dva veka. I to nema veze ko je trenutni diretktor, ili da li se radi o uspešnosti ili ne. Ovde u Šabačkom pozorištu utkane su sve prethodne generacije glumaca, reditelja, pozorišnih poslenika. Ovo pozorište pripada retkim uspešnim pozorištima južno od Save, stigla su brojna priznanja na stranim i domaćim festivalima, i ono je po svemu kulturna institucija prvog reda, kaže Karajić, čijom zaslugom i uz saradnju sa Dušanom Kovačevićem je pre pet godina otpočeo jedinstveni festival ”Pozorišno proleće”. Ovde učestvuju njabolje predstave u kalendarskoj godini, i po dosadašnjem rejtingu “Pozorišno proleće” uzdiglo se u vrh ovakvih smotri u Srbiji.
Hanibal Kovač
Orden se daje u takvom političkom trenutku kada se bura oko smene upravnika još nije stišala, postavljajući po čistoj političkoj liniji SNS mladića koji sa pozorištem i glumcima nema dodirnih tačaka protekle decenije.
-Sigunro da Šabačko pozorište zaslužuje najviša priznanja, ali je sporno ko ih dodeljuje. Dodeljuju ih oni koji podstiču primitivizam, šund i kič, oni koji zabranjuju predstave u pozorištima Srbije, koji zabranjuju njima nepodobne kulturne manifestacije. Orden se daje u takvom političkom trenutku kada se bura oko smene upravnika još nije stišala, postavljajući po čistoj političkoj liniji SNS mladića koji sa pozorištem i glumcima nema dodirnih tačaka protekle decenije. Smenjuje se najmlađa dobitnica Sterijine nagrade koja uživa vosok ugled u pozorišnom životu Srbije. Desilo se i zapošljavanje, opet po političkoj liniji, glumca koji nije prošao umetnički savet i nije igrao u prethodnim predstavama. A na listi čekanja ostali su mladi glumci koji su itekako doprineli uspesima Šabačkog pozorišta, kaže Hanibal Kovač, novinar koji se decejima bavi pozorišnim životom, i čija porodica daruje nagradu „Boris Kovač“ koji je jedni član ansambla ovogo pozorišta nagrađen Sterijinom nagradom.
Milena Minja Bogavac: Čestitam kolektivu Šabačkog pozorišta na uspešnom ćutanju i nezauzimanju strane
Nema sumnje da Šabačko pozorište zaslužuje Sretenjski orden, kao i svako drugo priznanje i nagradu povodom važnog jubileja – 180 godina pozorišnog života u Šapcu. Ono što ovo pozorište nije zaslužilo, a što je nažalost dobilo (u paketu sa ordenom) jeste potpuna instrumentalizacija te ustanove, od strane vlasti. Sa njom dolaze razrešenja direktora, izabranih na javnom konkursu, u sred mandata i bez poštovanja zakonski propisanih procedura. A zatim i zapošljavanja politički podobnih glumaca, bez konkursa i audicije, odnosno: bez obzira na činjenicu da na ovo glumačko mesto, čeka najmanje deset stalnih saradnika Šabačkog pozorišta, koji godinama unazad “nose” repertoar ove kuće… Šabačko pozorište nije zaslužilo značajno umanjenje budžeta, sa kojim se upravo suočava, a posebno nije zaslužilo nekoliko meseci lošeg publiciteta, kojim su se vlasti koristile sa ciljem da apsolutno nezakonitu smenu uprave, u javnosti učine legitimnom. U medijima bliskim režimu, ne tako davno, moglo se čuti kako je ovo pozorište “upropašćeno”. Po novinama se razvlačilo loše stanje kanalizacije u pozorišnoj zgradi; krupan kadar u dnevniku, dobio je pogužvan itison u foajeu i nekakva pukotina, u zidu pored nekih vrata. Sve je to trebalo da pokaže kako se Šabačko pozorište raspada, pa ovaj Sretenjski orden više ne dolazi kao priznanje, već pre kao izvinjenje, za brutalnu manipulaciju istinom i bespotrebno dovođenje na loš glas, ustanove koja je dugi niz godina radila dobro, uprkos brojim problemima, s kojima se suočavaju sve ustanove kulture u zemlji. Zbog toga, nalazim da je odlikovanje Šabačkog pozorišta, dosta ironično, jer pozorište nije vojska; njemu nisu potrebna odlikovanja, činovi i epolete. Pozorištu je potrebna sloboda da raste i da se razvija, i istina – da bi predstave koje se u njemu rade, bile važne i dobre. Niko nije pitao Šapčane da li bi slobodu i istinu o svom pozorištu, menjali za državni orden… ali, tu smo – gde smo, pa šta nam ostaje, nego da čestitamo?! Čestitam kolektivu Šabačkog pozorišta na uspešnom ćutanju i nezauzimanju strane. Kad dozvolite da vašim radom, manipulišu trećerazredni politikanti, vrlo brzo dođu odlikovanja i nagrade. Bravo, kolege!
A sve je počelo davne 1840. godine predstavom u Šabačkoj gimnaziji, da bi 1906. postalo profesionalno pozorište koje je prolazilo kroz brojne mene i iskušenja. Nakon Drugog svetskog rata ovde se obrela plejada beogradskih glumaca i reditelja, među njim Tea Tadić i Mira Stupica, da bi vrhunac pozorište doživelo osamdesetih godina prošlog veka i jedinstvenim festivalom glumca, „Pozorišne svečanosti Ljubiša Jovanović“. Ovde su laureati bili najznačinija imena jugoslovenskog glumišta: Ljuba Tadić, Rade Šerbedžija, Ružica Sokić, Miša Janketić… Posle određenih priprema, renoviranja pozorišta, formiranja respektabilnog ansambla, angažovanja priznatih reditelja a pre svega uglednog dramskog pisca Dušana Kovačevića kao i opredeljenja gradske uprave da se ulože znatna sredstva u kulturu, pre pet godina osnovan je Festival „Pozorišno proleće“, sa najboljim predstavama u toku kalendarske godine. U programskom savetu je sama teatarska elita: Dušan Kovačević, Mira Banjac, Voja Brajović, Nikita Milivojević, Svetislav Basara, Svetislav Jovanov, Nebojša Bradić… Kao rezultat tih angažovanja šabački ansambl pobrao je veliki broj nagrada, samo „Perikle“, po Šekspirovom tekstu i u režiji Nikite Milivojevića, osvojio je 16 nagrada, priznanja dolaze i za „Rubište“ u režiji Kokana Mladenovića, a ovo je jedno od retkih teatara u Srbiji gde su se igrali njegovi komadi. Nakon Karajića na čelo pozorišta dolazi Milena Bogavac, najmlađa dobitnica Sterijine nagrade, pod čijom upravom se jedna šabačka predstava prvi put našla na Sterijinom pozorju. Oko pozorišta se formirala veća grupa mladih entuzijasta, a čak 12 njih upisalo je pozorišnu akademiju za glumce, reditelje i druga zanimanja vezana za pozorište.
Stranačko zapošljavanje glumca
Stranka Zajedno za Srbiju najoštrije osuđuje besramno stranačko zapošljavanje: “Preskočivši sve zakonske procedure: konkurs i audiciju, u Šabačkom pozorištu uhlebljenje je našao Veljko Eraković, sin Milanke Eraković, novinarske “udarne pesnice” šabačkih naprednjaka. O zapošljavanju Veljka Erakovića nisu konsultovani članovi ansambla niti Umetničkog veća, a priliku da konkurišu za ovo radno mesto nisu dobili mladi glumci i glumice koji već godinama sarađuju sa Šabačkim pozorištem.”
Upkos svemu Šabačko pozorište igra predstave, doduše pred stotinu gledalaca od mogućih trista. U subotu je odigrana predstava „Iskušenje“, u izvođenju alternativne pozorišne scene “Maska“, u četvrtak odigrana je komedija Reja i Majkla Kunija “Kidaj iz moje kuhinje“, a kultna predstava šabačkog teatra “Ćelava pevačica“, na tekst Ežena Joneska i u režiji Nikite Milivojevića, odigraće se 23. februra. Ova predstava igra se već 27 godina, i po pravilu uvek je dobro posećena i primljena.
Dragan Eraković – Objavljeno u listu “Danas”, 19. februara 2021.
