Dragi moji,
nije danas lako Srbin biti. Pitanje je da li je ikada bilo lako. Danas, posebno nije lako… Pritisnuti smo između dva pola. S jedne strane, planovi i projekti za vanzemaljsku Srbiju, Srbiju 22. veka, gde će se koristiti leteći automobili, iskopavati i eksploatisati litijum, i to po eko tehnologiji, da bi se za te letelice pravile baterije… gde će se porušiti beogradski sajam i gde će se izgraditi neke nove moderne „kule trojke“ ( znate onu priču o famoznom trojstvu u Srba)… gde će vozovi leteti i nad i pod zemljom, i voziti desetine hiljada navijača na novi, svemirski Nacionalni stadion… gde će penzioneri kupovati mašinice za brojanje para, a tek zaposleni, jer neće moći da prebroje ono što prime… I gde će, i kada će, još uvek, Srbijom vladati Vučić i njegovi, jer će Srbija prva primeniti čudotvornu formulu besmrtnosti… Budućnost je takva… Lepa, perspektivna, maštovita… A sadašnjost, teška, preteška, neverovatna… Skupoća ogromna… Inflacija visoka… Plate i penzije male, nedovoljne za normalan život… Politika je prestala da to bude i postala je rijaliti… Mediji jednosmerni, tačnije proamerički i proruski, ali svakako napredni, s jedne, i oni koji su bez frekvencije države, slabo vidljivi i nastrojeni ka opoziciji, jer i nje u Srbiji ima, s druge strane… Kada su nam pred Božićne i Novogodišnje praznike nagrnuli ovi naši iz inostranstva, mahom iz zemalja Evropske unije, oni su počeli da se tresu od cena u Srbiji… Meso, mleko, ulje, hemijski proizvodi, benzin, bela tehnika, suvomesnati proizvodi (čvarci, pečenica, pršuta) i sirevi… sve je u Srbiji skuplje nego tamo gde oni žive… A kako nekome van Srbije, ko živi u normali, objasniti nepravilnosti u Izbornom procesu…?
Kao specijalitet, posebnost nas Srba, na kraju, to, da li je bila ili nije neka izborna krađa, ko je i koliko krao, samo u Srbiji, utvrđuju oni koji su u krađu uključeni, i to do guše… Nadležni organi. Da bi regularno prijavio nekog na svoju adresu, moraš doći lično, ili preko punomoćnika, sa dokazima o svojini na stanu ili zgradi, potvrdi da si izmirio porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji, sa važećom ličnom kartom i licem koje se prijavljuje na tu adresu… Mnogi odustanu od te rabote, jer košta… List nepokretnosti… takse, izmirenje duga za porez i sve ostalo… Međutim, postoje oni kojima to baš jednostavno ide od ruke. Lako i za minut. I po potrebi na više mesta, u više ulica istog grada, ili više gradova… Kako? Kada organ tako odluči, i odgovorni u njemu, neki v.f. ili dr… onda to bude lako…
U državi u kojoj Katastar ostaje zatvoren kao kazamat za stranke, i u kojoj za njega ne važi Zakon o opštem upravnom postupku… u kojoj onaj ko objasni sadržaj običnog računa za struju, bi mogao da dobije Nobelovu nagradu za matematiku… ili u kojoj Javni izvršitelji i Javni beležnici rade i prihoduju, obavljajući deo sudske nadležnosti, a da u Ustavu, oni kao takvi ne postoje… ili gde Ustavni sud, koga na žalost, kolokvijalno zovu Zaustavni sud, jer postupci traju godinama, postupa tako da se odluke ne dožive… ili u kojoj Javni tužioci nikome ne odgovaraju za svoj rad ili nerad, namerno postupanje gde ne treba, i namerno nepostupanje, gde inače treba… ili u kojoj glavni čovek u državi, izvrši uvid u nedostajuća 2 minuta snimka nečije smrti i nečijeg zločina, a u sudskom postupku se ta 2 minuta ne mogu dobiti… ili gde advokati više nisu slobodni i nezavisni, jer im njihovu asocijaciju drže oni koje kontroliše vlast… (primera je previše, sami dodajte ono na šta ste pomislili da nedostaje, a tišti Vas)… dakle, da li ta država, ima sve one elemente koje bi trebalo da ima, jedna savremeno uređena zajednica života svih njenih građana, i koja počiva na Ustavu i Zakonima, ali i njihovoj efikasnoj primeni… To nije država,u smislu definicije kojom se taj pojam u pravnoj teoriji i praksi, definiše. To je provizorijum. Ima sve što treba, ali slabo šta funkcioniše… da ne kažem, da baš ništa ne radi… Ume taj sistem ponekad i da se pokrene. Po potrebi…
I zato, na kraju… Priznajte, greška je živeti u današnjnoj Srbiji… Greška, ali i nužda…
Nije svima tako, nekima je lako živeti danas u zemlji Srbiji. Itekako lako. Samo nekima. Manjini. Nekima je baš teško… Većini… Naviklo se, pa se i ne buni…
Sve Vas volim i pozdravljam.
Branislav Sekulović, advokat
