Gde se izgubila etika u srpskom pravosuđu
Za tri dana prikupljeno je više od 40 hiljada potpisa građana da student Bogdan Jovičić bude pušten iz pritvora. Potresne scene gde je na sahranu oca došao u bukagijama i da je započeo štrajk glađu zato što mu je pritvor produžen za još mesec dana, probudile su srpsku javnost.
Optužen je za demoliranje prostorija SNS u Novom Sadu, pa je mnogima nejasno otkud je on tolika pretnja po bezbedost i državu. Da to nije usamljen slučaj oglušenja o pravne ali i moralne norme primer je surovo postupanje ne samo policije već i pravosudnih organa prema studentu iz Zrenjanina Luki Mihajloviću. On je zadobio teške povrede na Vidovdanskom protestu, pružena mu je medicinska pomoć tek nakon nekoliko sati, a bio je lisicama vezan za bolnički krevet, i kao takav formalno vođen kao nedostupan.
Do sada je, za ovih deset meseci, privedeno oko hiljadu studenata, mnogi su proveli dane u zatvorskom pritvoru, a nekima je to produženo i u kućni pritvor. Za tužioce i sudije jedna od najbitnijih odrebi posla je nepristrasnost. Međutim, mnogi od njih se ponašaju kao slepi izvršioci režima, odnosno, što je najpogubnije, jednog čoveka.
S druge strane vidno je da nemaju podjednako drakonske aršine za pristalice i pripadnike vlasti. Očit primer je odugovlačenje postupka koji su pokrenuli studenti Nikolina Sinđelić i Dušan Cvetković protiv načelnika JZO Marka Krička za brutalno ponašanje i pretnje silovanjem, odnosno jednog policajca koji je pretio Cvetkoviću da će ga upucati u glavu. Niti je tužilac izašao na mesto događanja, garaža Vlade Srbije, niti prikuplja dokaze, a to policija po svom običaju opstruira.
Ništa, ni jedan tužilac nije preduzeo da se otkriju policajci koji besomučno prebijaju dečaka od 16 godina u Valjevu, niti onima koji su sredinom avgusta tukli studente i građane ne samo na ulici, već i po kafićima, izvlačili ih iz taksija… A dužni su, po poslu koji obavljaju i po Ustavu na kom su se zakleli, da reaguju na povredu javnog reda kao i građana makar to saznali preko medija.
U svemu tome uveliko ih slede sudije, pa, na primer, nadležni ministri i njihovi bliski saradnici proveli su minorno vreme u pritvoru, iako se radi o 16 izgubljenih života pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Vrlo upečatljiv primer je biznismena Milana Radoičića, koji dana nije proveo u pritvoru iako su u Banjskoj poginula četiri čoveka, a sad je već dve godine od toga.
O duplim merilima svedoči i što je napadač na novinara Vuka Cvijića, direktor Srpskog telegrafa Milan Lađević prošao bez ikakve osude, a sve je bilo pokriveno kamerama i uz brojne svedoke. Naravno, ima još brojnih slučajeva u kojima su se tužioci i sudije ponašali mimo zakletve da budu nepristrasni, ali ostaje i veliko pitanje gde se izgubila etika. To je nešto što bi trebalo da je imanentno u svakom čoveku, i da se neguje kroz porodicu, školovanje, lične primere…
Nažalost, mnogo toga u ovoj Srbiji prolazi kao ogledno polje za beščašće, pa i oni koji bi trebalo da su zatočnici prava i pravde su to zaboravili.
Dragan Eraković
