Prinčevski par na poklon dobio azbuku u zlatovezu i tradicionalni peškir s motivima Hilandara
Novi Sad, 17. mart 2016. – Tradicionalne 
rukotvorine iz Srbije i žene koje čuvaju stare tehnike impresionirale su princa Čarlsa i vojvotkinju Kamilu, a britanski prestolonaslednik tokom posete izložbi u Novom Sadu zatražio je da odmah kupi staparski ćilim.
Predsednica udruženja Etno mreža i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, koja je s predstavnicima ambasade Australije bila domaćin prinčevskom paru na izložbi, kaže da su gosti iz Britanije prilikom obilaska štandova ocenili da ovako kvalitetne proizvode od pustovane vune kakve ima Etno mreža gotovo nigde nisu videli. Takođe, posebno su se interesovali za rukotvorine u tehnici tkanja poput staparskog i pirotskog ćilima, kao i za pletene knjaževačke dvopređne čarape.
– Princ je želeo da kupi ćilim i bio je iznenađen što ni u Beogradu nema etno galerije gde mogu da se kupe rukotvorine i tradicionalni proizvodi sa geografskom oznakom i imenom porekla što bi stvorilo izvor prihoda za brojne porodice i nezaposlene žene iz svih krajeva Srbije – ističe Jovanović.
Princ i vojvotkinja su se rukovali sa svakom od prisutnih članica Etno mreže i razgovarali o tradicionalnim tehnikama interesujući se za vreme koje je potrebno da se izrade peškiri u zlatovezu koji su nekada zajedno s ćilimom imali posebnu ulogu prilikom krunisanja vladara. Vojvotkinja se interesovala za necanu čipku i videlo se da prepoznaje da je za ove rafinirane komade potrebno desetine sati posvećenog rada rukom.
Kraljevski par je prepoznao prednosti koje angažovanje kroz Etno mrežu nudi nezaposlenim ženama da ostvare izvor prihoda i usklade svoje radno vreme s drugim obavezama u domaćinstvu. Princ se u razgovoru posebno zahvalio ženama iz Etno mreže koje kako je rekao “obavljaju važan državni posao čuvara kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta” i ohrabrio ih da ova znanja prenesu novim generacijama.
Princu Čarlsu Etno mreža je poklonila azbuku u zlatovezu, a vojvotkinji tradicionalni srpski peškir sa motivom manastira Hilandara čiji duhovni značaj princ posebno prepoznaje.
Princ Čarls i vojvotkinja Kamila su iskazali želju da pored duhovnog i kulturnog nasleđa, upoznaju rukotvorine i specijalitete lokalne kuhinje, kako bi stekli zaokružen utisak o našoj zemlji. Proizvodi predstavljeni na izložbi u Novom Sadu nastali su u okviru javnih radova čiji su nosioci Etno mreža i NALED.
Etno mreža i NALED se uz podršku ambasadorke Australije Džulije Fini već tri godine zalažu za otvaranje reprezentativnih etno galerija u Beogradu i drugim centrima, ali ne nailaze na razumevanje gradskih vlasti koje daju prioritet komercijalnim sadržajima i prihodu od zakupa.
Etno mreža je strukovna organizacija koja se zalaže za očuvanje tradicije i osposobljavanje žena za izradu rukotvorina starim tehnikama i okuplja zadruge u koje je uključeno više od 500 proizvođačica iz 20 lokalnih samouprava. Predmete koje izrađuju žene iz Etno mreže koristi Protokol Vlade Srbije i odabrane institucije za potrebe reprezentacije.
Proizvodnja rukotvorina je perspektivna grana koja uz minimalna ulaganja može da obezbedi zaposlenje i izvor prihoda za preko hiljadu žena iz svih krajeva Srbije i doprinese promeni imidža zemlje. Prema podacima Eurostata (statističke kancelarije Evropske unije), izrada rukotvorina čini drugi izvor prihoda za poljoprivredna gazdinstva nakon primarne poljoprivrede.
O staparskom ćilimu
Staparski ćilim je, uz pirotski, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim. Nastao je u domaćoj radinosti u selu Stapar u Bačkoj, na severozapadu Vojvodine, u 18. veku. Staparski ćilimi su obično tkani u paru, na specifičnom širokom horizontalnom razboju. „Zlatno doba“ staparskog ćilimarstva bile su poslednje decenije 19. i prva polovina 20. veka, sa preovlađujućim cvetnim motivima. Danas je tkanje ćilima u Staparu gotovo izumrlo.
