SA HODOČAŠĆA PO SVETOJ ZEMLjI I SVETOM GRADU JERUSALIMU (3)
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, poznata i kao Crkva Bogorodičinog groba, nalazi se na obodu Maslinske gore koja okružuje Jerusalim i – posle Crkve Hristovog groba na Golgoti – najsvetije je mesto za hrišćane. Okružena je zidinama i smeštena 12 m ispod nivoa zemlje, iznad pećine u kojoj je bilo položeno telo Majke Božje. U „crkvu u steni“ ulazi se spuštanjem niz 50 stepenika, a magičan izgled daju joj ikone i kandila kojima je ispunjena. Poklonjenje grobu Deve Marije kruna je hodočašća po Svetoj zemlji i Svetom gradu Jerusalimu, a poseban duhovni dar svakom verniku su pričešće na svetoj liturgiji i molitva pred ikonom Bogorodice Jerusalimske. Tu sreću i čast 12. septembra imala je hodočasna grupa „Sion travela“, a baš tu gde je Bogomajka položena u grob i gde se uznela na nebo njeni članovi upoznali su monaha Prohora rodom iz mačvanskog sela Badovinci. On je u svetinju nad svetinjama stigao pre 24 godine, a nakon pričešća je svoje zemljake u crkvenoj porti obradovao jutarnjom kafom, vodom i bombonama.
Do svetinje nad čijim se krstom svake godine spušta „Blagosloveni oblak“ Srbe su odvezli minibusi, jer autobus ne može da savlada uspon i desetak uzastopnih krivina. Otac Ivan iz Eparhije šumadijske sve ih je u velikoj i lepoj crkvi miropomazao uljem iz kandila Bogorodice Tavorske. Učinio je to pred ikonom svetice, koju je naslikao Grk koji nije mogao da dođe na Tavor pa je crtež stavio u bocu i bacio je u more. Da je Bogomajka stigla na mesto o kojem je sanjao uverio se kada je postao njen iguman, a sestrinstvo tavorskog manastira svoje goste darovalo je kesama punim šljiva, krušaka i kajsija iz manastirskog voćnjaka. Radost im učinio i vozač minibusa, jer je dragovoljno snimio spuštanje sa vrha Tavora. U jednoj ruci držao je volan a u drugoj mobilni telefon i zastavicu Srbije, koju je iz Šapca doneo bračni par Dobrosavljević, a za lep gest i pravi podvig nagrađen je burnim aplauzom i bakšišom.
Nazaret potom beše novo hodočasno odredište. Najveći grad na severu Izraela, u kojem je živela Deva Marija a Isus odrastao, nalazi se u brdima Galileje i do njega se stiže kroz plodnu ravnicu koja zauzima više od četvrtine jevrejske države. Svetilište je hrišćana i ima nekoliko crkava, a pravoslavna je posvećana Blagovesti i nalazi se uz izvor kraj kojeg je moćni anđeo Gavrilo blagovestio Devici da će roditi sina i nadenuti mu ime Isus. Mladoj zaručnici drvodelje Josifa, rekao je: „Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!“ Jevanđelisti kažu i da je zbunjena Marija tada posetila trudnu tetku Jelisavetu i teču Zaharija, roditelje Jovana Preteče i Krstitelja, ali se u svoj Nazaret brzo vratila.
Trideset godina kasnije, po biblijskoj priči, Isus je iz grada svog detinjstva otišao u Kapernaum i stekao prve učenike. A kada su srski hodočasnici stigli u drevni grad na Gori blaženstva, mesto velikih čuda Hristovih i isceljenja, Crkva 12 apostola – kao u novozavetna vremena – beše ispunjena bolesnima i kljastima. U invalidskim kolicima, crkvenim stolicama i od kuće donetim, oni su žmureći sedeli sa slušalicama u ušima. Molili su se za isceljenje i na pridošlice nisu reagovali, a oči su otvorili tek kada se otac Ivan oglasio molitvom. A dok su novi nevoljnici pristizali pod krov svetinje, ukrašene crvenim malim i velikim kupolama, Srbi su celivali ikone i mošti čudotvorca Serafima Srovskog. Na obali Galilejskog jezera, po kojem je Isus hodao a danas je turistički dragulj Izraela, potom su se zasladili voćem sa Tavora. Slikanja radi, neki su zagazili i u hladnu jezersku vodu.
I Kana galilejska, 10 km udaljena od Galilejskog jezera, sva je sijala od sećanja na Isusa Hrista. U njenoj crkvi posvećenoj Svetom Georgiju oživela je jevanđeljska priča o Spasiteljevim čudima, o Blagodatnom oblaku koji je reku Jordan poveo uzvodno i svadbi na kojoj je mladoženju spasao od sramote pretvorivši vodu u vino. A u tom prostoru, punom milosti Božje, kupovalo se vino za venčanje ili krštenje najmilijih.
Apostolsko vreme poslednjeg dana hodočašća zasijalo je i na Sionu, u Manastiru Sveti Arhangeli koji je sv. kralj Milutin (Nemanjić) oko 1312. podigao za potrebe srpskih monaha u Jerusalimu a u čast vizantijske pobede nad Persijancima. Ta svetinja je nedaleko od Crkve Svetog Groba, a oslikao ju je kralj Stefan Dečanski i Stonskim dohotkom izdržavao i Uroš Nejaki. Od 1623. godine nije srpska, već pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije, ali je Sinod SPC uputio molbu za povraćaj.
Na Sionskoj gori učinjena je poseta i Sobi Tajne večere, koju nazivaju Gornjica. To je najsvetija soba hrišćanstva, u kojoj je Isus oprao noge svojim učenicima i gde je priređena Poslednja večera na kojoj je ustanovljena Evharistija – Sveta tajna Pričešća. Crkveno predanje kaže da je sv. Sava Srpski dukatima i srebrenjacima svog sinovca, kralja Radoslava, prekrio pod te prostorije i tako je od Saracena otkupio a onda darivao Lavri sv. Save Osvećenog. Reč je o kući Jovana Bogoslova, gde je Bogorodica živela nakon raspeća Isusa Hrista, koja je uništena u poslednjem krstaškom ratu. Franjevci su je u 14. veku obnovili, a muslimani preuzeli 1524. pa se na njenim zidovima i danas čitaju arapski zapisi.
Manastir Svetog Georgija u novozavetnoj Palestinskoj Lidi, današnjem gradu Lodu u blizini Tel Aviva, beše poslednji na sedmodnevnom hodočasnom putu grupe „Sion travel“. U manastirskom hramu, podignutom na temelju kuće svečevog oca, nalazi se bela mermerna kripta velikomučenika i jedinog pobedonosca koji je kao rimski vojnik u 3. veku postradao jer se zbog progona hrišćana suprotstavio caru Dikolecijanu. Lanci kojima je bio okovan vise na crkvenom zidu, a grobna ploča i danas mirotoči. Predanje kaže da je čudotvorna ikona sv. Đorđa pred Saracenima pobegla u vidu svetlosnog stuba i preselila se u svetogorski Zograf. A da je svet zaista mali srpski hodočasnici uverili su se nešto kasnije, kada su u manastirskom konaku upoznali mladića iz Pančeva koji tu svakog vikenda tihuje sa kolegom Aleksandrom iz mačvanskog sela Drenovca.
A na aerodromu „Ben Gurion“ u Tel Avivu potpisnik ovih redova suočio se sa panikom. Ne zbog izraelskog neba, koje beše puno dronova, već zbog straha da će se pomutiti slike sedmodnevnog hoda starozavetnim i novozavetnim stazama. Zbog straha da će sveto miro prestati da ispunjava dušu i zaborav prekriti viđeno i doživljeno na poklonjenju učinjenom iz ljubavi prema pravoslavnoj veri, Hristu Spasu i Bogorodici. Zbog ubeđenja da je suština hodočašća po Svetoj zemlji i Božjem gradu u širenju priče o Golgoti, o danu u kojem se pre 2.000 godina – kada je Isus na krstu razapet – Zemlja zatresla, Sunce pocrnelo a grobovi otvorili. Jer, i psalmopisac, reče: „Ako zaboravim tebe Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja“.
Hadži Živana Vojinović