NOVE KNJIGE
Anđelka Radovanović, „Vojnik“, Udruženje ljubitelja devete umetnosti stripa „Biberče“, Šabac, 2023.
Roman „Vojnik“ Šapčanke Anđelke Radovanović nedavno je objavljen u izdanju Udruženje ljubitelja devete umetnosti stripa „Biberče“ Mišar. Na 360 strana autorka slika život Mladena Božića, potpukovnika koji je vozom – pod NATO bombama – 28. marta 1999. godine na Kosmet prebacio 252. oklopnu brigadu. Kao komandant transporta osmislio je plan prebacivanja najsavremenijih tenkova M-84, oklopnih transportera, samohodnih haubica i municije, u kompoziciji dužoj od 60 kilometara.
Školovani vojnik JNA, ratnik sa hrvatsko-krajinskog, bosanskog i kosovskog ratišta, uspeo je da pod velom noći ratnu tehniku prokrijumčari pred svevidećim i uvek budnim okom avaksa. Tri pretovarena voza tokom dana je na pruzi Kraljevo – Priština krio u tunelima „Kula“, „Pavlica“ i „Banjska“ i tako nadmudrio agresora, satelite i moćne bombardere 78 zemalja koji su se ustremili na malu SRJ.
Anđelka Radovanović (1947) rodila se u Šapcu. Završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu i bila dugogodišnji radnik HI „Zorka“. Pisanjem se bavi već 20 godina. „Vojnik“ je njena jedanaesta knjiga, a ostale su: „Duga u njenim očima“ (2008), „Nebeski gladijator“ (2008), „Bejurdelem“ (2014), „Zgaženi božur“ (2014), „Mali Priz“ (2016), „Kaljave cokule“ (2018), „Šanin šor“ (2018), „Narukvica“ (2019), „78 dana“ (2020) i „Zlatno grumenje“ (2022).
Hrabri oficir komandovao je formacijom koja je bila među najjačim u jugoslovenskoj vojsci, a oni kojima je žurio u pomoć ni slutili nisu koliku joj je moć. Sačuvao je vojnike i tehniku i učinio podvig besprekorno izvršivši zadatak i obavezu prema domovini. Dokazao je da je i nemoguća misija moguća, jer je 252. oklopna brigada na cilj stigla neotkrivena a agresor tek u aprilu shvatio da mu se ne suprotstavlja jedinica nego – čitava brigada.
Knjiga Anđelke Radovanović otkriva ratna dejstva Nevidljive brigade, ali i hrabrost potpukovnika Božića, ranjavanje i izvlačenje iz zasede OVK, prebacivanje na VMA i lečenje, a kroz odnos države prema veteranu slika sudbinu prekaljenog borca koji – kao da je iz priče Laze K. Lazarevića izašao – biva prepušten zaboravu.
Gorka istina o ratniku i ratovanju, obuhvata i susrete jugoslovenskog oficira sa kontroverznim ličnostima ratnih i poratnih dana, Arkanom, Legijom, Zvezdanom, Frenkijem. Kroz zgusnuto romaneskno tkivo prolaze i kolone nevoljnika iz „Bljeska“ i „Oluje“, pa se s pravom može reći da je „Vojnik“ svojevrsni vodič kroz ratove koji su devedesetih godina prošlog veka tutnjali teritorijom SFRJ i na deliće je rasparčali.
Prvi deo romana, posvećenog čoveku koji je Nevidljivu vidljivo uveo u istoriju ratovanja, predstavlja porodicu i korene glavnog junaka. Mladen Božić rođen je i odrastao u Zapadnoj Slavoniji, u selu Imsovac. Detinjstvo su mu obeležile priče o ustaškim jamama, maljevima i srbosecima, a očev bol za đedom Vasom – koga su ustaše mladog ubile – odveli su ga u vojnu školu i odredili mu život. Autorka prati sudbine stvih članova te poštene i vredne krajiške porodice, pre i tokom rata, ali i nakon raspada Jugoslavije. Drugi deo knjige je Mladenova ratna priča, njegov mukotrpni hod „po bojištima zemlje bratstva i jedinstva“.
Dosotjanstveno se potpukovnik Božić odužio i đedu i ocu, a za vojničke zasluge dobio je vanredno unapređenje i orden koji je – neko – „zaboravio“ da mu uruči kako dolikuje. U Hrvatskoj, međutim, nisu zaboravili da ga osude na 20 godina robije pa na očevu sahranu nije mogao da ode. Ali, čim se oporavio od teškog ranjavanja i brojnih hirurških intervencija, on je novi Imsovac stvorio u srpskom selu Vraniću. Tamo troši penzionerske dane, a u penziju je otišao kao pedesetogodišnjak i od 2006. na vatri sećanja greje uspomenu na rodno selo i Krajinu.
Ž. Vojinović
