Danas se, u Nebesko Carstvo, preselio Pavle Pavlović, profesor. Međutim, verujem, da će se mali broj građana odmah setiti o kome se radi. Jer, svi smo ga znali i poznavali kao Paju Labuda. Dobrog, časnog, snažnog i lepog čoveka atletske građe kome je nadimak „Labud“ neverovatno pristajao.
Počivaj u miru profesore Pajo Labude, Carstvo Ti Nebesko, s velikom ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te u sećanju i pamtiti.
Za sobom je ostavio suprugu Veru, sina Dušana, kćerku Zoricu, unuka Pavla, unuke Marinu i Dunju i praunuke Ljubicu i Ines.
Profesor Pavle Pavlović – Paja Labud biće sahranjen na Donjošorskom groblju u Šapcu, u subotu, i 13 časova.
Pavle Pavlović, Paja Labud rođen je 19.06.1934. u selu Kaona, opština Vladimirci, u učiteljskoj porodici. Prvi razred osnovne škole upisao je školske 1940/41 u Senti, Bačka. Po izbijanju Drugog svetskog rata iz Sente se vraća u Šabac, gde nastavlja sa školovanjem.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu. Po završetku gimnazije zaposlio se u „Šapčanki“, gde je kao službenik radio devet meseci.
Potom upisuje fakultet koji završava školske 1957/58 i kao stipendista biva raspoređen na mesto profesora u OŠ „Vuk Karadžić“ u Šapcu.
Po odsluženom vojnom roku, 1959, godine postaje profesor fizičke kulture u Tehničkoj školi „Boris Kidrič“ u kojoj je ostao da radi sve do odlaska u penziju.
Za vreme školovanja i studija aktivno je igrao fudbal u FK „Mačva“, FK „Radnički“ i FK „Trgovački“.
Bio je sportski sudija u odbojci, rukometu i košarci a kasnije i savezni sudija u fudbalu, u „celovitoj Jugoslaviji“ kako je voleo da kaže.
Imao je zvanje instruktora plivanja i skijanja kao i instruktora za fudbalske sudije.
Dugi niz godina pisao je kolumne za „Podrinske“ i tako od zaborava sačuvao mnoge ljude, događaje i delove našeg grada, kojih, nažalost, više nema.
Mnoge generacije šabačih učenika su sa njim prvi put videli more, otišli na skijanje na neku planinu ili bili u inostranstvu.