Na Velikoj sceni Šabačkog pozorišta
Na Velikoj sceni Šabačkog pozorišta prošlog četvrtka premijerno je izvedena predstava „Igre bogova” u produkciji scene „Maska”, reditelja Davida Alića, a po tekstu Ivana Tomaševića, koji je, pored Anete Tomašević (Aurora) i Dušana Simića (Aurelije), deo glumačkog sastava.
Predstava je tragična priča o životu jednog glumca, koji, osim onih na sceni, vodi brojne lične borbe, one najteže, sa samim sobom. Bori se kroz život, odaje porocima zbog nemogućnosti da se suoči sa problemima, suočen sa spoznajom da njegova izvedba na sceni može biti predmet manipulacije, u kojoj, svesno ili nesvesno, učestvuje. Sin Aurelije njegov je glas razuma u trenucima kada, slomljen, gubi kontakt sa realnošću i ne vidi ono što mu se dešava pred očima. Aurora, s druge strane, doprinosi njegovoj konfuziji, pokušavajući da ostvari svoje ciljeve, a iza svega se krije poražavajuća činjenica- da je istina privilegija vlasti, te da običan čovek može biti samo pijun u rukama moćnika ili njen nemi poslušnik.
„Glumac je… ptica, kanarinac, glumac- kanarinac. Živimo dok iz kaveza pevamo o slobodi, a kad nas puste iz kaveza.., mi smo izgubljeni, sloboda nas ubije. Na kraju, kako god okreneš mi smo kažnjeni. Prema tome, znamo na čemu smo, samo učinimo da to „spasenje“ što je moguće više odložimo. Ipak, mi smo tu da i od toga napravimo umetnost. Naš zadatak je da od svega pravimo umetnost“, reči su Tomaševića, koji tumači lik Porfirija. Predanje o Svetom Porfiriju Glumcu, jednom od svetih mučenika koji se obeležava 28. septembra i slava je svih dramskih umetnika, svedoči da je bio bezbožan glumac, svojevrsni komičar. U vreme kada je Aurelije vladao rimskom imperijom, dobija zadatak da ismeje hrišćanski čin krštenja. Kako je sa kolegom zalazio dublje u faze samog čina, dogodilo se ono što Biblija prepoznaje kao čudo- Porfirije je dobio Hristov blagoslov i osetio se hrišćaninom. Nakon što je odbio naredbu vojvode Aleksandrijskog, u čijoj pratnji je sam Porfirije i bio, da odbaci hrišćansku veru, odsekli su mu glavu i tako je primio sveti venac mučeništva. Neke teme, bez obzira na vekove, nikad se ne troše.
-Svaki čovek u sebi nosi stvaralačko načelo, od samog početka i ne treba da zakopava svoj talenat i nema pravo da se prema njemu odnosi kao prema svom vlasništvu. Ovo treba da pamtimo ako želimo da ostanemo na nivou zahteva koji se postavljaju umetniku. On treba da služi ne obraćajući pažnju ni na koga i ni na šta, bez obzira na različite ukuse, interese, pretenzije. Umetnik je glas naroda, čak i kada on to gromoglasno poriče, a njegov rad je istinit kada je saglasan njegovoj umetnosti. Nažalost, živimo u vremenu i društvu u kome postoji više istina, pa se čovek zapita da li je sam sa sobom u saglasju. U takvom društvu, umetnost je osuđena da umre. Kad vlast pokuša da diktira umetnicima šta i kako treba da rade, umetnost se preobrazi u stereotip ili degeneriše u bezvrednu i sramotnu vrstu zanatstva, ili potpuno nestane. Dokle umetnik može da dozvoli da se njime manpuliše i da ispunjava razne zahteve- zapitao se Tomašević.
Prema rečima Alića, komad se bavi pitanjem političke zloupotrebe umetnosti u svrhu manipulacije nad narodom.
-Ova istinita priča o glumcu Porfiriju, koji je odbio da se povinuje političkoj moći i zato bio osuđen na smrt odsecanjem glave, datira još iz starog Rima. No, šta je sa današnjicom? Da li i dalje živimo u eri „odsecanja glave“ za svaki naš pokušaj borbe protiv nepravde ili smo od borbe odustali? Jedinog Boga smo odavno napustili, stare bogove zamenili novim bogićima, a na glumcima je ostalo da sve te prevrate odigraju ili da, po naređenju, samo zabave svetinu- navodi reditelj.
Scenografiju je radio David Alić, kostime Selena Tomašević, dok je muziku priredio Goran Ljubanić. Scena „Maska“ ove godine slavi osamnaesti rođendan, a pokrovitelj predstave čija je repriza 27. februara (večeras) u 20 sati u Šabačkom pozorištu je Grad Šabac.
D.Dimitrijević
