Na sledećoj strani bibliotečkog albuma dobro poznati osmeh kolege Dragomira Lončara…
Kada je daleke 1969. godine iz svog rodnog sela Bušnje u Crnoj Gori krenuo na studije u Sarajevo, bilo je svima jasno da će ga potreba za znanjem daleko dovesti. I jeste. Nakon postdiplomskih studija u Zagrebu, stekao je i zvanje višeg, a kasnije i bibliotekara-savetnika.
Radio je u Odeljenju za katalogizaciju, a bio i upravnik Biblioteke, član Predsedništva Zajednice matičnih biblioteka Srbije, član Stručnog veća, Programskog saveta i Upravnog odbora Biblioteke. Ipak, možda i najznačajnija bila je njegova uloga u stvaranju timskog duha, u ljudskosti, empatiji i ljubavi prema životu i ljudima. Neverovatan optimizam, gotovo zarazan, bio je dovoljan razlog da svaki zajednički trenutak sa kolegom preraste u nesvakidašnji doživljaj.
Nadimak Jara (skraćeno od „jaran“) postao je sinonim za sve dobro i vredno poštovanja u Biblioteci.
Čast, poštenje, nepokolebljivost i istrajnost u principima bili su i ostali bedemi na kojima je gradio čitav svoj život. Pored svih uspeha i rezultata, kao i zavidne akademske karijere, naš Jara je, pre svega, stekao poštovanje ljudi sa kojima je proveo svoj radni vek. Malo li je!
Autorka teksta: Kristina Aleksić
