Nastavljamo sa prelistavanjem bibliotečkih albuma… Postoji li neko ko se bavi bibliotekarstvom u Srbiji, a da nije čuo za našeg cenjenog kolegu Dobrila Aranitovića?
Filozof po struci, kratko vreme proveo je radeći u gimnazijama u Varvarinu, Srpskoj Crnji i Šapcu. Penzionisan je kao biblotekar-savetnik i dugogodišnji bibliotekar Matične službe Biblioteke u Šapcu.
Za više od pola stoleća, delom i perom, sabrao je Dobrilo Aranitović preko 1700 bibliografskih jedinica, od kojih je oko 120 monografskih publikacija. Marljivo i angažovano slažući nisku sačinjenu od bibliografskih, filozofskih, leksikografskih i raznih drugih elemenata, formirao je Dobrilo Aranitović za naše prilike dragocene zbirke podataka i znanja iz različitih oblasti kulture i nauke. Prepoznat je i dokazan kao filozof i estetičar, prevodilac, priređivač, kulturolog, ali i kao stručnjak najvišeg ranga koji se takođe bavi i etnologijom, književnom istorijom i kritikom, leksikografijom i publicistikom.
Baveći se bibliografskim radom, sačinio je i do sada objavio preko 150 personalnih bibliografija naših književnika, naučnika i filozofa. Za „Leksikon pisaca Jugoslavije“ (Matica srpska, Novi Sad) do sada je sačinio preko 200 obrada o autorima mahom iz Crne Gore i Srbije. Svojim referatima i saopštenjima učestvovao je na preko 40 naučnih skupova.
Dobitnik je više nagrada i priznanja, od kojih se, iz oblasti bibliotekarstva, izdvajaju Nagrada „Stojan Novaković“ (4 puta) i Nagrada „Milorad Panić Surep“.
Autor teksta: Nebojša Cvejić
