Kako smeniti službenike pravde?!
U društvenom fokusu su zahtevi studenata za parlamentarne izbore, ali je povod dosadašnjih protesta, pre svega, bio u normalnom obavljanju pravosudnih obaveza i dužnosti. Tražena je kazna za odgovorne za pad nadstrešnice u Novom Sadu i kažnjavanje vinovnika za napad na studente FDU.
To se, po oprobanom receptu pravosudnih organa, nije desilo: istraga je traljavo i nestručno vođena; optužnica novosadskog tužilaštva je na „doradi“; ona beogradskog za organizovani kriminal nikog nije obuhvatila iz sektora radova kako bi se došlo do odgovora da nešto što je koštalo tri miliona „naraste“ na 16 miliona evra.
To je zapravo posledica ogromnih problema u trećoj grani vlasti, pravosudnoj, navodno nezavisnoj a duboko podređena izvršnoj, čak jednom čoveku kao što je to predsednik države Aleksandar Vučić.
Ređale su se afera iz afere: rušenje u Sava mali, pad helikoptera, Jovanjica, banda Veljka Belivuka, Generalštab, i mnoge, mnoge druge, gde pravosuđe nije doraslo svojoj dužnosti i odgovornosti. Pa tako za sve ovo vreme i dalje Zagorka Dolovac, već 17 godina, vedri i oblači u prvom ešalonu borbe pritiv kriminala i korupcije.
Učinak je, naravno, minoran, a Srbija među najkorumpiranijim zemljama na svetu.
Ali, nije samo ona problem, jer od nje zavisi mnogo toga u ovoj oblasti. Počev od primanja u red tužilaštva, izbora na najodgovornije funkcije u viša i opštinska tužilaštva, a onda i određivanje tužilaca koji rade po nalogu, ne samo svojih nadređenih, već zapravo po diktatu režima.
Postoji i Visoki savet tužilaštva, njih 11, ali i oni su prava slika i prilika odnosa, kao što je to bilo navodna kritika onih koji pritiskaju tužilaštvo, a nigde ne pomenuše predsednika države koji otvoreno preti i najavljuje tužbe i smene. Ovde četiri člana bira Narodna skupština a po službenoj dužnosti tu je i Vrhovni javni tužilac i ministar pravde. Pa onda ne čudi što se studenti i aktivisti neosnovano optužuju za rušenje ustavnog poretka sa jedinim političkim zatvorenicima u Evropi, a, na primer, Milan Radočić brani sa slobode za slučaj Banjska sa četiri žrtve i uhvaćenim arsenalom za terorističku jedinicu.
Slično je i u sudskoj praksi, gde se pažljivo bira ko to dolazi u Visoki savet sudstva, gde četvoro članova bira Narodna skupština, šest biraju same sudije, ali ne po nekom demokratskom sistemu, jer umngome zavisi ko predlaže kandidate. S druge strane za predsednike viših i opštinskih sudova dolaze ljudi bliski vlastima, a onda se određuje ko i kako postupa po sudskim procesima. Pa se dešava da „Jovanjica“ tako dugo traje, da niko nije osuđen za ubistvo Slavka Ćuruvije, da se sudi sedam godina za stradanje dvojice radnika u Lučanima, ili kako niko nije kriv za smrt osam rudara u rudniku „Soko“ kao ni za smrt dvojice gardista u Topčideru.
Pa kako to da Visoki savet sudstva ne interesuje ko je Oskar, vidljivo upleten u slučaj Darka Šarića. Rečit je primer i u Ustavnom sudu, gde se još ne oglašavaju o podnetim žalbama i dokazima za krađu na izborima u decembru 2023. godine pa ni za izbornu krađu u Šapcu 2020. Ali se zato jedan od sudija i profesor Ustavnog prava Vladan Petrov redovno pojavljuje u režimskim medijima, doduše jednom i u „Utisku nedelje“ gde je pokazao svoje pravo lice.
A barem bi struka i visoko rangirani društveni položaj nalagali da se barem izjasni dokle se stiglo u veoma važnom predmetu kao što su izbori, a ne da da se dotični sudija bavi studentima i studentskim protestima sa očiglednom pristrasnošću. A u Ustavnom sudu od ukupno 15 sudija pet bira Narodna skupština, a pet imenuje predsednik Republike.
Ali, jasno je da nema pomaka u pravosuđu dok se ne promeni i društvena situacija i odnos snaga u Narodnoj skupštini. Iako u oblasti pravosuđa ima oko 3.500 sudija i tužilaca, a značajan deo čine advokati, njih 12.000, i ovde bi se očekivalo da bi bilo najlakše doći do tako očekivanih promena, toga nema ni u naznakama. I oni koji su se zakleli na Ustavu gde su implementirane evropske odredbe o pravu i zaštiti ljudskih prava, očito većina ne haje za to. Čak se ni neke osnovne moralne norme ne poštuju, a to bi se očekivalo od ljudi koji barem deklarativno odlučuju u ime pravde, a ovde još i naroda.
Dragan Eraković
