Predstava za Malog Đokicu

Gradonačelnik Dr. Aleksandar Pajić u poseti Gerontološkom centru

Iskoristi priliku, da je oktobar mesec solidarnosti sa starima, i dođe gradonačelnik Šapca, Dr. Aleksandar Pajić, u posetu Gerontološkom centru kako bi svojoj štićenici, direktorki, dao podršku za sve neregularnosti koje ona sprovodi u ovoj ustanovi.

I kako to biva odvede ga ona, da obiđe i da se slika, u sobu jedne korisnice. Da vidi kako je u Domu sve bajno i sjajno i da to, putem društvenih mreža i „zakupljenih“ šabačih medija pokaže javnosti.

I sve bi možda to bilo u redu da nije bilo namešteno. Naime soba, koju je gradonačelnik posetio, nalazi se u prizemlju, odmah pored sobe socijalne radnice i u tu se sobu uvodi svako ko u posetu Gerontološkom centru dođe, jer, ta soba je čista i uredna zato što je Nevena, žena koja tu živi, sama sređuje i uređuje.

Da obiđe nešto drugo, na drugom spratu – recimo, gradonačelniku nije palo na pamet a ni „domaćica“ nije bila rada javno da pokazuje kako je tamo. A imala je šta da pokaže.
I kao savršen gost Dr. Aleksandar Saša (za prijatelje) Pajić je na poklon doneo 200 knjiga, što je za svaku pohvalu, zaboravljajući pritom da, kako kažu neki od korisnika, donese i naočare jer većina ne vidi dobro. Ipak knjige će korisnicima doma „pomoći da slobodno vreme provedu čitajući i razmišljajući o knjizi, koja je svaka za sebe, jedno malo umetničko delo“ (kaže gradonačelnik na svom profilu) ali i da zaborave na probleme koje imaju.

Da ne radi bojler na drugom spratu pa ih kupaju „s mene na uštap“. Da zaborave po kom kriterijumu su primljeni, sa „liste čekanja“ i koliko je to njihove srodnike koštalo. Mada tom temom bi se trebale pozabaviti nadležne institucije. Imale bi šta „lepo“ da vide.

To da postoje neke žalbe korisnika policiji i o čemu se tu radi mogli su da se uvere i policajci koji su pre neki dan posetili Gerontološki centar, po prijavi, ali šta su tamo videli, ili hteli da vide, nije poznato. Naš izvor kaže da je baka, koja je do tada bila normalna i pokretna, „nakljukana“ lekovima, stavljena u pelene i „oborena“ u krevet kako ne bi mogla da svedoči. Tako se, kažu, završavaju svi sudski procesi. Strašno ali istinito.

Međutim, to nikoga ne interesuje pa zato, u mesecu solidarnosti sa starima, hoću, ovim tekstom, da skrnem pažnju na devijantne stvari sa kojima se korisnici Doma suočavaju. Ako ćute nadležne institucije bar da javnost sazna. Od toga, kažu korisnici, neće im biti bolje ali biće im bar malo lakše.

Naravno, svetu se ne može ugoditit, pa neki, „zli jezici“, kažu da bi bilo bolje sa je Dr. Aleksandar Saša (za prijatelje) Pajić uz knjige doneo i bojlere, vodokotliće, slavine a možda i neko voće, ne bi škodilo.

Ovako, isada, bila je ovo još jedna trećerazredna predstava za Malog Đokicu, to jest mene, kako bi se javnosti prikazalo drugačije lice istine.
PS.

Da ne bude da zabune i da vrli Dr., kako to samo ume, ne kaže da je Gerontološkom centu On „prvi u istoriji“ poklonio knjige koje su platili građani Šapca, da je bilo, u istoriji, i nekih koji su, od svog novca, još početkom devedesetih opremili biblioteku Gerontološkog centra. Da ne lupi slučajno. Mada, šta ga košta?

Ivan Kovačević

Foto: facebook gradonačelnika

Exit mobile version