Zapisi iz pomračene zemlje
Predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević saopštio je, 28. januara 2025. godine, na medijima, naročito RTS-u, da podnosi neopozivu ostavku na tu funkciju.
Vučević je na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je neopozivu odluku o ostavci doneo nakon događaja od prethodne noći u Novom Sadu, kada su napadnuti studenti i kada je teško povređena jedna studentkinja. A nasilnici dovedeni u vezu sa porodicom Vučević.
On je, takođe, naveo da je tog jutra imao dug i sadržajan razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i dodao da je Vučić prihvatio njegovu odluku i argumente i da je time pokazao odgovornost onih koji su birani da budu odgovorni i treba da pokažu da su spremni da dovedu do smirivanja tenzija u društvu.
Međutim, i ova ostavka premijera, kao obično, bila je medijska predstava „za Malog Đokicu“ ili široke narodne mase kojom je „Nepredmetna institucija“, putem njegovog omiljenog partnera koji ga sve ove godine i održava na vlasti emitovanjem, ili ne emitovanjem, istine, medija, pre svega RTS-a, pokušao da dobije na vremenu kako bi „otupeo“ studentske proteste.
Naravno, studenti, koji nisu politička organizacija i objektivno ne predstavljaju opasnost po aktuelnu vlast, imaju samo nekoliko logičkih zahteva koje „Nenadležna institucija“ pokušava da ispunjavanjem „na kašičicu“, uz ponavljanje „sve zahteve smo ispunili“ pa šta prođe, otegne vreme koliko je moguće više, pa po cenu da, kao sportski ribolovac, i uhapsi nekog svog i tako „smiri strasti“ dok ne progura svoj novi renovirani SNS, „Državotvorni pokret“ a onda ga uz bogatu nadoknadu poljubi i pošalje na neku atraktivnu svetsku destinaciju.
Nažalost, ozbiljne opozicije u Srbiji nema, i njihovo delovanje je isključivo svedeno na neka, uglavno nebulozna samoreklamna, saopštenja, po društvenim mrežama naravno, koja niko ne shvata ozbiljno pa i ne čudi što velika većina građana Srbije misli da i oni rade za „Nepredmetnu instituciju“ čime se stvara lazni mit da mu niko ništa ne može tim pre što ga „šatro“ podržava ceo svet a što se, onako između redova, protura.
Zato, malo ko zna da je takozvana ostavka premijera još uvek samo u domenu „prevare veka“ jer od tada je prošlo deset dana a Skupština Srbije još nije sazvana, a kada će ne zna se, pa onih famoznih mesec dana do kada mora da se formira nova vlada ili da se raspišu izbori još nije počeo da teče. Takođe, ono što je još mnogo važnije je da Vlada još nije u takozvanom „tehničkom mandatu“ što joj daje mogućnost da u ovom periodu, ispod žita, proturi mnogo toga što će naneti nesagledive štete građanima naše zemlje a na dobrobit inostranog kapitala.
To znači da su spremni da „prodaju“ stranim kompanijama veliki deo plodne srpske zemlje i što je još mnogo gore spremni su da unište najveći prirodni rezevoar zdrave pijaće vode koju Evropa ima. A jednog dana, kad se iscrpi sav taj litijum i bor koji treba da pomogne nemačkoj auto industriji da preživi Rađevina, Jadar ali i Mačva postaće pustoš koja se rečima opisati ne može. A za šta se zalažu oni kojima su „ljubavi“ prema Srbiji puna usta ali i džepovi. Pre svega da sprovedu ideju EHPO-a koja može da znači i potpuni bankrot ove država koju će, putem zaštićenih i netransparentnih ugovora, preuzeti kojekakvi poverioci. Možete misliti kakvi?
Sve mislim da je „glogov kolac“ u srce opozicije zaboden onog trenutka kada je neko iz Beograda, a verovatno uz podršku nekadašnjeg, a i sadašnjeg, moćnika iz Šapca odlučio da tadašnji gradonačelnik jedinog opozicionog grada u Srbiji, uz Paraćin, počne da lepi nalepnice „bojkot“ po saobraćajnim znacima a onda naprasno uđe u izbornu kampanju ali bez podrške tih takozvanih „beogradskih stranaka“. Koje su imale „plan“?
Tragedija ove zemlje je u tome što ni jedan političar nema političku odgovornost i da se posle debakla njegove stranke na izborima povuče i da mogućnost nekom drugom. Da bar proba nešto drugo i drgačije. Možda jedini takav slučaj je onaj Obradović koji je dozvolio da ga zloupotrebe i „kao majmuna“ izigraju „čuveni lekar“ i „Zavetnica“, što je nedovoljno. Sve dugo je bilo u domenu običnog šarlatanstva. A mnogo je izbora izgubljeno.
I tako, dok opozicija očekuje da „padne neki novi plafon“ koji bi ih doveo na vlast „Državotvorni pokret“ radi punom parom. U toku je sakupljanje potpisa za njegovu registraciju a u Šapcu, priča se, iz Narodnog muzeja ali i Biblioteke šabačke Rista Ristić, Begović, Garibović i još poneko brižljivo snimaju sve one koji dolaze na proteste. Bez srama da na taj način uništavaju ugled ovih institucija.
Zašto?
I, na kraju, studenti, s pravom, koriste svaku priliku da se ograde od takozvane opozicije i naglase da posle njih stvar u svoje ruke treba da preuzmu profesori ali i oni stvarni slobodni građani. A stvaranje novog „Državotvornog pokreta“ može da znači da je klasičnim političkim partijama, koje nisu opravdale svoju političku i civilazicijsku ulogu, odzvonilo i da je došlo vreme da na političku scenu stupe grupe građana, građanski pokreti, udruženja slobodnih ljudi koji bi putem „plenuma“, najznačajnije stvari koju su studenski protesti iznedrili, odlučivali u opštem interesu, pre svega svoje lokalne sredine, a ne da to, u njihovo ime, radi neki sadašnji ili bivši lokalni moćnik ili neka centrala iz Beograda.
Pametnom dosta!
U Šapcu, 6.02.2025.
Ivan Kovačević
