Predstava „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“, po tekstu dramskog pisca Dušana Kovačevića, a u režiji Stevana Bodrože, premijerno je izvedena, prošlog četvrtka, u Šabačkom pozorištu.
Nakon 18 godina na šabačkoj sceni igra se jedan komad Dušana Kovačevića.
– Meni je uvek uzbuđenje kada dođem u Šabac jer ja sam ovde proveo prvih 15 godina. I od tog dana, od te osnovne škole pa do danas, ja sam proživeo život u pozorištu ne znajući da će mi, tad kada sam došao kao učenik, to biti životni poziv. Jako mi je drago što će ovo pozorište da izvede jedan od komada koji je meni, na neki način, posebno drag. Pisao sam ga početkom devedesetih godina, kad je bila ona opšta priča i kriza i problem i kad je Bata Stojković imao 4 marke pltu.
Mogu reći da je Šabačko pozorište uložilo maksimalan trud zajedno sa rediteljem i uradilo jednu zanimljivu i uzbudljivu predstavu koja je shodna opet, današnjem vremenu. Jako dobro su se snašli u toj transformaciji da iz jednog vremena koje je bilo potpuno drugačije prebace u neko drugo vreme i da to bude jedna jako zanimljiva predstava. Nisam najmerodavniji da pričam o tome, pričam iz svog ugla, kao pisac. Sećam se nekih scena koje su vrlo slične kao što su bile u Zvezdara teatru. Ima ovde nekoliko glumaca koji su napravili odlične uloge. Mislim da će ovo biti predstava koja će se igrati dugo i ovde, a gostovaće i u Beogradu – izjavio je Kovačević posle predstave.
Reakcijom publike bio je zadovaoljan i režiser ove predstave.
-Ta drama je moj izbor, nešto što sam godinama želeo da radim. Tako da kad volite neko delo, onda vam je lepo da ga radite. Zapravo, ono za čim tragam kao reditelj u svakom procesu je moje uživanje u tom procesu i ono je vrlo prisutno ako ljudi oko mene uživaju u tome što radimo. Glumci i ja smo uvek kao neka deca koja se igraju, kao neki zaverenici. Sad Naša zavera ili uspe ili ne uspe, mislim da je ovog puta uspela i naravno da kad radite delo koje vam toliko nudi, onda možete da se razmašete, razmaštate, to delo radi za vas, ne morate da skrivate njegove mane, izvučete na površinu njegove vrline, nego stvarno možete da se zapitate i zamislite kako vi to zapravo hoćete da postavite. Sa dobrim dramama, postoji čitav niz načina za to. Publika je videla naš način koji je jako drugačiji od toga kako je izgledala antologijska predstava, praizvedba iz devedesetih u Zvezdara teatru, ali smo bili dosledni tekstu, voleli smo ga, samim tim smo voleli ceo proces. Veliko mi je zadovoljstvo da smo došli do kraja i da je publika imala priliku da ga vidi – kazao je Bodroža.
