NOVI PRILOZI ZA „ČIVIJADU“
Vašar je bio. A na vašaru, petlje i obilaznice, urađeni auto putevi, neurađene brze saobraćajnice i most. Predsednik države, predsednica vlade, ministri, državni funkcioneri, izvođači radova, brojni gosti, novinari i novinarke, gradonačelnici u tehničkom mandatu i predsednici lokalnih opština, opet u tehničkom mandatu ma šta mu to značilo.
Bilo je tu i štandova sa rukotvotinama, zimnicom i vinom, sportista i folklora. Kolone automobila i autobus bez krova. Došli su i oni koji vole predsednika i oni koji moraju da ga javno vole jer im od te „ljubavi“ zavisi radno mesto i egzistencija porodice. Svega je tu bilo… Kažu nedostajala je samo Mečka Božana… Mada, ko zna…?
A vreme je bilo prekrasno.
Međutim, iako je sama pomisao na vašar asocijacija na Šabac ovoga puta ova „svetkovina“ mu je uskraćena. Jer, umesto da centralna manifestacija bude održana na najnovijem savskom mostu, najvelelepnijoj građevini ovog dela auto puta, građani Šapca su poterani put Jarka, kao one zlokobne 1941. godine, da se, ovoga puta u Rumi, sretnu sa predsednikom. Na svu sreću nisu, bar ne svi, morali toliko daleko da idu jer im je odredište bilo u nekoj pustari atara Hrtkovaca. Ili Srbislavaca kako su ovo mesto radikali, onih ratnih devedesetih godina, prekrstili. Selu u kojem je „najveći srpski lodoljub“ kupio kuću i u nju preselio sedište stranke.
Pa, mislim, da je to spaslo Šapčane nepotrebnog lomatanja do Rume. „Lodoljubu“ u čast vašar je održan nedaleko od njegove kuće. A Šapčani su poslužili kao dekor, menažerija i ko zna šta još… Kad već ovaj auto put ne može, bar za sada, da ponese ime „Lodoljub Veliki“ neka bar, u njegovu čast, vašara bude.
I ovde dolazim do jednog sasvim logičkog pitanja: Kako je moguće da se demokratski, proevropski, slobodarski, do skora najpoštovaniji grad u Srbiji, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, sroza, sa sve njegovim građanima, tako nisko da se sa njim i pod, ili asfalt, briše?
Za samo nepune tri godine najezda nekih političkih primitivaca i štetočina uspela je da u potpunosti osramoti, obesčasti, ponizi, unesreći jedan grad sa tri odlikovanja koja niko (zajedno) u svetu nema.
A da je to tako, izgleda, svestan je i Predsednik lično. Svestan da je sve najgrđe, najnesposobnije, najnemoralnije, najprimitivnije, najpoltronskije… što njegova stranka ima sakupljeno, kao u nekom logoru, baš u Šapcu.
I, ovde, sad, počinje da me grize savest. Grešna mi duša. Sve ove godine živim sa ubeđenjem da Predsednik mrzi Šabac i da želi da ga uništi. A, u stvari, on mrzi ove njegove, šabačke naprednjake, i ne može očima da ih vidi. I, tu svoju mržnju više ni ne skriva.
Upravo, je to pokazao i prilikom otvaranja auto puta kada je odbio da primi flašu dobrog pocerskog vina, koje voli, iz ruke manipulatora, šarlatana i muljatora rekavši mu da je donese kad ostvari neki rezultat!?
Ne onaj na izborima jer Gradonačelnik (trenutno u tehničkom mandatu) sa „uspehom“ na izborima nema, i ne može da ima, apsolutno, baš nikakve veze.
Nosilac liste je bio (i opet će) Predsednik, angažovani su, pod pretnjom otkaza, svi zaposleni u državnim institucijama da moraju da skupljaju sigurne glasove, Bagerista Potonji je, postoje snimci, kupovao glasove na angro. U Šabac je stiglo na stotine onih sa margine života a mnogi od njih su, samo za izbore, i iz zatvora bili pušteni, na vikend. I nije vredelo… A onda je morao da se umeša i Kum sa Uba… Sve ostalo je istorija…
Zna to Predsednik, kao što zna i koliko je novca i nerava potrošio da „okupira“, ili otme – kako god hoćete, Šabac. Kao što zna da je „struja, u njegovoj partiji, okupljena oko Gradonačelnika (trenutno u tehničkom mandatu), Državnog Sekretara u Ministarstvu privrede (trenutno), Zamenika Gradonačelnika… učinila sve da 2016. godine, na izborima propadne Direktor Bolnice kome su poturili onaj „čivijaški“ govor sa sekundama i milimetrima i učinili ga komičnim… Cela Srbija mu se smejala…
Zna to Predsednik…
I zato koristi svaku moguću priliku da Gradonačelnika (trenutno u tehničkom mandatu), ne Šabac, ponizi i omalovaži… Ali obraz u Gradonačelnika (trenutno u tehničkom mandatu) je deblji od đona…
Međutim, tu vrli šabački novinari, koje je okupio i debelo platio našim novcem, stupaju na scenu i proturaju, građanima Šapca priču, i sam sam naseo, kako Predsednik, u stvari mrzi Šabac. Ali izgleda, ipak, da on mrzi samo Doktora fizičke kulture sa upitnom tehnikom plivanja (Gradonačelnika, trenutno u tehničkom mandatu).
I neće ništa iz njegove ruke. Ni vino, ni ključeve grada, ni povelju počasnog građanina… Ni u „kuću“ da mu uđe… Samo da mu što pre vidi leđa… Kao i 90% građana. Onih 10% posto su Većnik za kulturu i medije, zamenik gradonačelnika, direktorka Doma i slični kojima je Gradonačelnik (trenutno u tehničkom mandatu) dao posao a za koji su, pokazalo se, nesposobni…
Da li predsednik dolazi u subotu u Šabac?
A da nešto, na relaciji Predsednik – šabački naprednjaci, nije kako treba pokazuje i priča, do duše čuva se u tajnosti od građana, da će Predsednik u subotu održati miting, ili nešto slično, u Šapcu. Da li to znači da će ponovo u Šabac doći brojni autobusi napunjeni ljudima iz cele Srbije a da će ovi šabački naprednjaci ostati na „parkingu“ sa razvijenim transparentom „Šabac je uz Predsednika“ ostaje da se vidi.
Subota nije daleko…
P.S.
Neki, „dobro obavešteni“ pričaju da će na kraju svog govora Predsednik reći „istorijsku rečenicu“: „Ekologu vraćam ti Šabac, ovi moji nisu ni za po… (lule duvana)“… i izviniti se građanima Šapca…
Ivan Kovačević
P.P.S.
Tekst je humorističko satiričnog sadržaja pisan kao prilog za „Čivijadu“ i svaka sličnost sa trenutnim događajima je „slučajna“! Ili nije, vrag bi ga znao…
