OPROŠTAJNI GOVOR DRAGANA MIĆIĆA OD MIHAILA BATE BOŽANIĆA, NA DONjOŠARSKOM GROBLjU U ŠAPCU, 24.5.2021. GODINE
Dragi Bato,
Prva pomisao na Tebe, na vest da si zauvek otišao, samo tri dana nakon Tvog devedeset i petog rođendana, bila je ta da si bio jedan od najomiljenijih i najpoštovanijih čelnika Šapca, i da si do poznih svojih godina plenio vedrim duhom, bistrim umom, mladalačkim poletom. Uvažavan, po meri i želji Šapčana.
Tvoja umnost je bila i u tome što si od od majke Soke i oca Milana poprimio mudrost života, što si ih često citirao i dosledno se pridržavao njihovog nauka u raznim prilikama i neprilikama. Jedna od osnovnih je bila i ta da, kao odgovor na tražen savet ili ocenu, pomeneš neku svoju ili njihovu zgodu ili nezgodu. Zaključak bi se iz posrednog uzora sam po sebi nametao. Zbog te roditeljske razboritosti ali i brižnosti, požrtvovanosti i posvećenosti Tebi, Tvojoj starijoj sestri Ljubici i mlađem bratu Luki, prisećao si ih se i spominjao do zadnjih Tvojih ovozemnih dana, ne krijući pri tome i poneku suzu.
Životnu putanju utemeljio si i sticanjem znanja i zvanja kroz osnovno i gimnazijsko školovanje u Šapcu i diplomiranjem na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Sa osamnaest godina dobrovoljno stupaš u Narodno-oslobodilačku vojsku. Stavove i mišljenje potom obogaćuješ radom i položajima na vodećim funkcijama u Prehrambenoj industriji „Šapčanka“, načelnika za privredu Opštine, finansijskog direktora Agroindustrijskog kombinata „Šabac“, zamenika predsednika Opštine, pa predsednika Šapca. U penziju odlaziš sa položaja rukovodioca Fonda zdravstva za Podrinsko-kolubarski region.
I svuda gde si bio ostavio si vidan trag. „Šapčanka“ je bila među vodećima u zemlji u proizdvodnji voćnih sokova i drugih prehrambenih proizvoda. Izvoznik u Rusiju, Ameriku, Nemačku. Obezbeđivala je gotovo polovinu potreba Jugoslovenske narodne armije. Kao predsednik Opštine Šabac više si bio okrenut privrednim aktivnostima nego političkim. Bile su to godine razvoja u privredi, kulturi i obrazovanju. Izgrađeni su, između ostalog, novi most na Savi, Hirurški blok, Regionalni zavod, Hotel „Sloboda“. Zato ti je teško palo raskućavanje i uništavanje stečenih privrednih i društvenih tekovina, promena naziva ulica i ustanova, promena da bi se tek nešto promenilo.
Dragi Mihailo, naš dragi Bato,
Sam nadimak – Bata, po kojem si bio poznatiji nego po krštenom imenu – govori da si nam bio kao stariji brat, blizak, mio kao rod. Više od druga i prijatelja. Otresit, ugledan, odgovoran i častan čovek. Jednostavan, narodski.
Do rodne kuće u Šipurskim Livadama odlazio si na trkačkom biciklu. Blinkerisao na ušću Drine u Savu. Takmičar u šahu, majstorski kandidat. List „Politiku“ do zadnjih dana nisi ispuštao iz ruku. Predsednik Fudbalskog kluba „Mačva“ iz Šapca, u njenom blistavom saveznom rangu takmičenja. Počasni predsednik Društva za negovanje istorijskih, kulturnih i sportskih tradicija Šapca. Naša druženja u ovom Društvu više neće biti onakva kakva su bila sa Tobom. Sa Tobom je uvek sve bilo posebno, dostojanstveno, odmereno.
Nosilac si Ordena za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordena rada sa zlatnim vencem, Oktobarske nagrade Šapca, povelja „Dr Laza Lazarević“, Narodne biblioteke, Šabačke gimnazije, plaketa, zahvalnica i ostalih priznanja „Glasa Podrinja“, Rukometnog kluba „Metaloplastika“, Fudbalskog kluba „Mačva“, domova zdravlja Ljubovije i Krupnja, Srpskog lekarskog društva, Regionalnog zavoda za zdravlje.
Ostaješ na ponos i ugled Tvojim sinovima: Nikoli, koga si zatekao u bolesničkoj postelji na Koronarnom odeljenju kada su i Tebe tamo smestili, Milanu i supruzi Dragici – Coci, koja je danonoćno bdila nad Tobom.
Neka ti je večna slava i hvala!