SRPSKE MARTOVSKE IDE
Već danima se s nestrpljenjem očekivalo Veče užasa, kako je najavio predsednik države Vučić. Da se prikazaže kako je grupa Veljka Belivuka masakrirala žrtve, čak igrajući fudbal sa glavom jednog od ubijenih. Po nekim procurelim informacijama ova grupa sumnjiči se za tri ubistva kao i za nestanak desetak lica. No, to je samo posledica uveliko nepriznatih svih civilizacijskih i pravnih normi u Srbiji, počevši od zaposedanja naprednjačke vlasti, uzurpriranjem svih državnin institucija, enormih i nesvatljivih krađa i korupcije… Ovde se afere rađaju iz afera, a nijedna se ne razrešava. Nakon Krušika, Jovanjice, Telekoma, prisluškivanja predsednika deržave, stiglo se do optužbi za atentat na Vučića, hapšenja ekipe Veljka Belivuka… Ono što je evidentno da je ova organizovana kriminalna grupa dobijala podršku od države i funkcionera, počev od poslova sa drogom do raznih poslova i beneficija. Pojedini članovi bivših „Janjičara“ a kasnije “Principa“ fotografisani su sa predsednikovim sinom Danilom. Kao vrhunac dramatike došla je optužba da se sprema atentat na predsednika Vučića, pa onda kao svojevrstan „šlag“ dođe i odbijanje predsednika FSS Slaviše Kokeze da se izasni na poligrafu, dok je bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović obećala da će se odazvati na poligraf kada ozdravi. S druge strane zbraja se i šta je to uradio bivši ministar policije Nebojša Stefanović, zapravo bogaćenje preko oca koji je kupovao mine od Krušika. Pa onda bivši ministar policije a sadašnji Vojske ima nekolike ispostave u poslovima sa nekretninama, naravno uz kršenje zakona. No, tu se u ovaj vrtlog „umešala“ i Jovanijca, gde su opet „s prstima u pekmezu“, zapravo u marihuani, prisutni i državni funkcioneri. Počev od toga da je vlasniku Predragu Koluviji oprošteno hapšenje u Nemačkoj za dilovanje droge kao i nekih 12 krivičnih prijava u Srbiji. A njemu je država dala podsticajna sredstva za plantažu organske hrane, čak je i Vulin kopao krompir, a ispostaviće se kasnije da je to najveća plantaža marihuane u Evropi. Pri tom čudno je da Koluvija dobija policijsku značku, pravo da koristi rotaciju, a tu su bili i angažovani agenti tajnih službi, i države i Vojske. Jedan od vozača Koluvije posle puštanja na slobodu uhvaćen je sa pošiljkom heroina, ali su tu malo jači igrači iz američke DEA. Za ove afere, za koje domaća javnost nije obavštena preko televizija sa nacionalnom frekvencijoma kao i ni preko tabloida, zainteresovan je Evropski parlament, i otud nervozno reagovanje predsednika Vučića, rekavši da je ovde policija sve uradila što je do nje. Krivični postupak je u toku, i kao jedina dobra stvar je u tome što ipak ostaje kakav -takav pravni trag iz sudnice. Za drugu veliku aferu, Krušik, još nema naznaka da je gotova optužnica protiv Aleksandra Obradovića, koji je tu praktično uzbunjivač, ali koga država ne priznaje za takvog. Štaviše, po izjavi premijerke Brnabić on je špijun. Podsećanja radi on je uhapšen u septembru 2019. godine, i to od revnosne BIE, proveo dvadesetak dana u zatvoru, a da niko zvanično nije obavešten, i da to nije NIN obelodanio moglo se čak desiti da Obradović “istrune“ u zatvoru po nekom turskom običaju. Po dostupnim informacijama mnogo tu škripi, trgovci oružjem kupovali su mine i drugo oružje po fabričkim cenama mine, a prodavali ih znatno skuplje. Rezultat: Krušik je dopao teških gubitaka, na milione evra, Stefanoviću ne fali dlaka sa glave. Afera prisluškivanja dovodi do „pećine“, do nesposobne BIE, jer je sva logistika i tehnika u rukama ljudi ove toliko izdvojene i nekontrolisane tajne službe. Pa onda neko prisluškuje predsednika?! A brljotine i nepočinstva u tajnim službama se nastavljaju baš kao i u neka ranija vremena, od umešanosti u ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, premijera Zorana Đinđića, četvorostrukog ubistva funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistva novinara Slavka Ćuruvije…
No, iako je mart mesec proleća, za Srbiju ima preteća podsećanja. Od 27. marta 1941. godine, velikih protesta protiv pristupanja Trojnom paktu i velikim žrtvama u Drugom svetskom ratu; do nekog devetog marta 1991. godine, sa velikim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, a koji će kasnije dovesti do ratova na tlu SFRJ i bombardovanja NATO pakta koja su počela 24. marta 1999; sledi 12. mart 2003. godine kada je ubijen prvi demokratski premijer Zoran Đinđić, pa onda 17.mart 2004. kada je došlo od pograma na Kosovu, ubijanja, proterivanja na hiljade Srba, paljenja crkava, manastira i imanja tamošnjih stanovnika… Kako je govorio Vinston Čerčil Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari, a Srbija, nažalost, u tome prednjači, koliko stvara ratova, omraze prema susedima, a najpogubnije što se ovde stvaraju podele koje ne zarastaju. U tome je ogromna krivnja i uloga naprednjačke vlasti a pogotovo Aleksandra Vučića, koji je uzurpirao gotovo svu vlast, zakonodavnu, izvršnu pa čak i sudsku, a po Ustavu trebalo bi da održava državno jedinstvo i obavlja protokolarne dužnosti.
Dragan Eraković
