Rekoh ja Vama pre dve-tri godine kada sam se vratio iz Dubrovnika, da posećujem mesta u bivšoj Jugi koja imaju posebno dejsto na svog posetioca – emotivno, estetsko i etičko. Pa eto, zbog toga sam bio u voljenom Sarajevu! Koliko znam, to je vaša omiljena destinaciji iz mladosti kada ste iz specijalno dizajniranog „stativa za kameru“, sa sarajevskih brda „snimali“ po tom gradu.
U Sarajevo odlazim svake godine u vreme održavanja Sarajevo film festivala. I šta da vam kažem, mesto i vreme kada taj grad poseti recimo, Robert de Niro, Bono Voks, Vim Venders, Mads Mikelsen, Džesi Ajzenberg i mnogi drugi. Ove godine, da ste došli, mogli ste sresti lepu Meg Rajan i čarobnog Džona Tortura. Ali, nećete vi u Sarajevo, teška je to trauma: progone duhovi prošlosti a može vas opet zateći neko pitanje poput onog Senadovog (Hadžifejzović, FACE- TV), „Jesi li pucao po Sarajevu?“. I nije to grad za vas, treba pojmiti toliku lepotu datu kroz različitost kultura, religija i čitavih civilizacija na tako malom prostoru. I ja razumem da Vam ni danas, nakon nekoliko decenija nije mio taj kolorit estetike i etike Sarajeva. Treba već u mladosti izgraditi duh koji će razumeti lepotu, ljudskost, toleranciju… A zamislite mladog čoveka koji sa dvadesetak godina umesto da bude opčinjen mladalačkim radostima – druženjem, udvaranjem devojkama, veseljem koje samo mladost daje – ipak prigrli bolesnu mrziteljsku ideologiju srbo-četničkih radikala i svoju mladost stavi na raspolaganje podlacu Vojislavu Šešelju, kasnije osuđenom ratnom zločincu! Tu nešto opasno ne „štima“ pa je takvom srcu i takvoj glavi teško razumeti pojavu tolike „skladne različitosti“ koja se ogleda u Sarajevu! I Kusturica i Nele, dok su živeli u toj “skladnoj različitosti“, stvarali su ozbiljnu filmsku umetnost i čist rokenrol a sve kasnije, kada su se otuđili od Sarajeva, samo su podmuklo negirali nadahnuće koje je dolazilo iz toga grada i kreveljili se na Radio televiziji Srbije. Hoću reći da je upravo tada u njima nastupio „fajront“ a ne u Sarajevu kako Nele tvrdi (aluzija na Neletovu knjigu Fajront u Sarajevu).
I da vam kažem da tih dana obavezno posetim kafanu „Lipa“ na Baščaršiji gde se u vreme trajanja SFF mogu sresti osobe iz sveta filma iz čitavog sveta: sede sasvim obično odeveni, skromnog ali gospodstvenog držanja, spremni na razgovor i sa običnim svetom. Tu sam prošle godine upoznao Džesija Ajzenberga, Uliksa Fehmijua i njegovu suprugu Snežanu Bogdanović – lepoticu i divu! I taj i takav grad ste Vi „snimali“ sa sarajevskih brda, pa i danas nakon trideset godina, trujete ovo podneblje svojom naci-šovinističkom politikom! Sada kad bolje razmislim, možda ipak ima istine u nedavnim rečima mog sarajevskog prijatelja, profesora univerziteta koji me pitao hoće li „proći onaj vaš“ sa kopanjem litijuma. Ja mu kažem, more neće kopati a on, čovek sa ozbiljnim iskustvom u sagledavanju društvenih pojava kaže, od reči do reči: „Vidi dragi prijatelju, vi imate iste političke i intelektualne elite koje su vaš narod uvele u nacionalističke ratove u kojima su nastale strašne žrtve na svim stranama, gde god da ste ratovali. Iz njih ste izašli poraženi i sa razorenom državom. Ratovi su okončani a vaše elite su ostale iste i nekažnjene, svi su vam tu, i Vučić i Dačić i Šešelj i svi akademici i pesnici promoteri vašeg naci-šovinizma, čak ste odnegovali i novu generaciju promotera mržnje. Pa šta je za njih, nekažnjene za takva zločinstva prema sopstvenom i tuđim narodima, da vam dovedu neke koji će rudariti po Srbiji! Taj „novi zločin“ koji će sigurno sprovesti za njih je „mačji kašalj“, budi ubeđen u to!“ I evo, neprestano razmišljam o njegovim rečima koje je izgovorio na trgu pred „Vječnom vatrom“.
Dakle predsedniče, Sarajevo u vreme filmskog festivala je veličanstveno, ali i svakog dana u godini. Vama predlažem da odete u Sarajevo na nekoliko dana, ne samo da proletite kao pre par godina kada ste Senadu Hadžifejzoviću dali onaj intervjuu, nego da zanoćite, ujutro da popijete kafu na Baščaršiji, da odete na teferič na Trebević (ali bez „snimanja“, molim), da odete među Sarajlije i da čujete da vas ipak ne mrze. Ne umeju oni to, „raja“ je to velikog srca! I da znate, ako vam to niko od vaših intelektualnih spodoba iz naci-šovinističko-četničkog brloga nije do sada objasnio, Bošnjaci i njihova kultura na ovim prostorima predstavljaju sjajni dragulj u kruni evropske civilizacije i kulture! To dobro da zapamtite!
Ako me poslušate i ipak krenete u Sarajevo, idite iskreno, ljudski, bez zadnjih namera. Nemojte sa sobom voditi nikakve provokatore koji će inscenirati neki napad na vas da bi ste ispali „žrtva“ i posle toga godinama kmekali po medijima kao što ste to podlo uradili 2015. godine u Potočarima prilikom obeležavanja godišnjice genocida. I znajte, ako ne odete sada, moraćete otići kad-tad jer, kako je rekao Stanko Cerović u Istina u nasilju, „…ali, prije svega, sa istinom o sebi treba se suočiti, a ta istina neće sići sa televizije, nego čeka svakog ponaosob u Sarajevu. Ona je toliko neporeciva da ne treba gajiti ni najmanju iluziju da joj se može pobjeći“.
Ako krenete svojom Škodom, vidite da se u kabini obavezno čuje dobri i plemeniti Kemica i njegova, Sarajevo, ljubavi moja!
U Šapcu, 22. avgusta 2024.
Autor poznat Redakciji
