U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je dobra plata, ali zaradiš svaki dinar
Čini se da je sve više naših ljudi svoju sreću i posao pronašlo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Primamljiva plata i mogućnost da se oseti život „preko grane“ potiskuju u stranu sve negativne pomisli o radnom vremenu koji neretko traje i po deset- dvanaest sati. Ulog je veliki, kao i nezaposlenost u našoj zemlji, a šanse za posao se pružaju gotovo nikad, tako da svaku priliku koja se pruži treba maksimalno iskoristiti. Vođen ovom mišlju i uz, kako ističe, veliku sreću, Predrag Milosavljević iz Požege došao je do posla u Abu Dabiju. Turistička poseta pretvorila se u šansu koju nije želeo da propusti, pa se zadržao mnogo duže nego što je prvobitno planirao. Njegova sestra radi za tamošnju avio kompaniju kao stjuardesa, te je neretko dolazio na odmor kod nje. Tako je bilo i pre četiri meseca, kada je sasvim slučajno saznao da na plaži „Jas“ traže konobara. Iako nije imao iskustva u tom poslu, odlučio je da okuša sreću. Na razgovoru je bio iskren, rekavši potencijalnim poslodavcima da je, bez obzira na neiskustvo, spreman da uči i usavršava se u poslu, te da bi baš voleo da radi. Rekli su mu da će mu se javiti, ali je mislio da je to bilo iz učtivosti i nije polagao puno nade da će se to i dogoditi. Nekoliko dana kasnije je spakovao kofere, jer je došlo vreme za povratak u Srbiju.
-Trebalo je da se vratim u Srbiju. Planirao sam da krenem na aerodrom u 12 sati, u osam su mi javili da sam primljen. Naravno da sam odustao od puta, ali problem je bio što nisam mogao da ostanem kod sestre u smeštaju, jer sam bio prijavljen zaključno sa tim datumom. To veče je drugarica moje sestre pozvala druga i zamolila ga da prenoćim kod njega. Sutradan sam već počeo da radim- priča Predrag za „Podrinske“.
Međutim, tu nije kraj neizvesnosti i iskušenjima pred kojima se našao. Nakon deset dana, ističe mu turistička viza i njegovu sestru obaveštavaju da pod hitno mora da napusti zemlju, jer će, u suprotnom, dobiti trajnu zabranu ulaska u UAE. Brzo se spakovao i seo na prvi naredni let. Prethodno je poslodavcu objasnio svoju situaciju i od njega dobio obećanje da će mu srediti papire i omogućiti povratak na posao. Tako je i bilo.
-Bio sam prijatno iznenađen time, s obzirom na to da sam radio svega deset dana. Izgleda da sam se dobro pokazao i da su bili zadovoljni mojim radom, čim su se odlučili na taj korak. Poneli su se izuzetno korektno prema meni, imajući u vidu da sam kratko vreme radio i da sam strani državljanin- nastavlja on i dodaje da bi ovih dana trebalo da mu ponude ugovor na dve godine, koji planira da potpiše.
O samom poslu kaže da je naporan, s obzirom na to da se radi na visokim temperaturama, na otvorenom, te da su smene po deset sati. Redovna pauza je za ručak, a ostale su po dogovoru. Smeštaj i prevoz do radnog mesta su obezbeđeni, a jedini trošak koji ima je hrana. Budući da je završio srednju trgovačku školu, nijedan posao mu nije stran. Radio je u kladionicama, livnici, hladnjačama… Do 21. godine trenirao je profesionalno fudbal i na poziciji golmana jedno vreme igrao protiv šabačke „Mačve“. Kopačke je okačio o klin, baš kao što je sad misao o životu u Srbiji odložio na neko vreme. Svoju perspektivu vidi na trenutnom poslu, dodatno zbog prilike da sa završenim kursom masaže radi i u salonu koji će uskoro biti otvoren na plaži. Ne isključuje mogućnost da aplicira i za neke druge pozicije, imajući u vidu da svakodnevno upoznaje veliki broj ljudi, stiče samopouzdanje u vladanju engleskim jezikom i međuljudskim odnosima, što je veoma važno.
-Mislim da nisam još sasvim svestan koliko je dobro ovo što mi se dogodilo. Ne samo u finansijskom pogledu, već i zbog napredovanja u poslu, upoznavanja novih ljudi, učenja jezika, stvaranja prilika za budućnost, za neke druge poslove… Pogotovo u Srbiji, kad se vratim jednog dana- iskren je on.
Ne krije da mu rodni grad nedostaje, te da će iskoristiti priliku da za Ramadan, kada nema služenja na plaži, samim tim ni previše posla, ode na deset- petnaest dana na odmor. Za menadžment na plaži ima ima samo reči hvale, kao i za kolege sa raznih krajeva sveta- Šri Lanke, Indije, Italije… Sa sestrom, koju posao ne vezuje za kopno, uspeo je za četiri meseca da se vidi desetak puta. Njena želja je da se vrati u Srbiju na neku od pozicija u našoj avio kompaniji, s obzirom na to da ima dosta iskustva u tom poslu. Platom je zadovoljan, jer sebi može da priušti sve što mu je potrebno bez ustezanja, a i da uštedi. O čestim izlascima, ipak, ne može da razmišlja, jer iziskuju mnogo novca i taj način života je veoma skup.
-Ako se dobro organizuješ, možeš lepo da živiš i da uštediš. Odlučio sam da dve godine ostanem ovde, nakon toga ću videti šta dalje. Možeš da imaš bilo kakav plan u životu, ali nekad se desi da ne bude baš kako si zamislio. Mada, negde u sebi verujem da će ti se ono što jako želiš na kraju ipak dogoditi- ističe Predrag, a na pitanje da li je, daleko od porodice i prijatelja, usamljen, odgovara da vremena za razmišljanje o tome i nema, jer je stalno okupiran poslom.
Budući da ga najbliži podržavaju u izboru, verujući da sam najbolje zna šta je za njega dobro, oseća se sigurno tu gde jeste. U međuvremenu, okružen je mnogobrojnim novim poznanicima, što našim ljudima, što strancima.
-Moram da napomenem i da su Arapi veoma prijateljski nastrojeni, fleksibilni i opušteni, svaku konverzaciju počinju sa „prijatelju“, što mi se baš sviđa. Istovremeno, Evropljani imaju veću platu od drugih, samo zato što su Evropljani. To nije u redu, jer čovek je čovek, koje god nacionalnosti ili boje kože bio, sa kog god kontinenta dolazio- smatra Predrag.
Za razliku od većine, nije otišao iz Srbije samo da bi iz nje pobegao, već ga je jednostavno vodio osećaj da može i treba više da postigne u životu, da se suoči sa izazovima i stekne nova iskustva.
-Bio mi je potreban posao, a i smatrao sam da mogu više da postignem nego da radim na nekom mestu gde nisam srećan, sa malom platom i neredovnim primanjima. Ovo je jedan od načina na koji sam hteo da probam da nešto napravim u životu. Fin je novac u UAE, ali zaradiš svaki dinar. Verujem da je to tek početak i iskreno se nadam da će biti nešto dobro od svega ovoga- zaključuje on, dodajući da mu se mnogi poznanici u poslednje vreme javljaju sa željom da ih uputi kako da dođu do sličnog zaposlenja.
Recept za njih, nažalost, osim da budu uporni, nema. U njegovom slučaju, kaže, presudna je bila velika sreća. Ipak, ko ne pokuša, ne može ni da se nada da će uspeti u bilo čemu, pa se, u krajnjem slučaju, treba fokusirati na ono na šta možeš da utičeš. Na kraju, poručuje, treba biti istrajan i ne odustajati, jer samo tako želje mogu postati stvarnost.
D.Dimitrijević