Miodragu Gašiću Galu – Memorijalno retrospektivna izložba, u Krugu 10
Omaž velikom umetniku, potvrda ljubavi, poštovanja i sećanja kolega na dragog prijatelja, učitelja, humanistu, pesnika reči, kompozitora, virtuoza harmonike i viteza palete – u katalogu je zapisala Ivanka Trifunović, istoričar umetnosti
Prepoznatljivo prepuna galerija šabačkog Slikarskog udruženja Krug 10, ali, otvaranje izložbe, šestog juna, i tužno i lepo… Tužno, uz životnu istinu, i prerani, nenadani odlazak Miodraga Gašića Gala 24.marta… Lepo, kako se čulo, jer postoje slike, sećanja, galerija koja želi da neguje sećanja, dela koja ostaju i govore o čoveku… „Kada postoje dela iza umetnika onda postoji umetnik“ – istakla je istoričar umetnosti Ivanka Trifunović. Podelila je i svoja sećanja na prvu posetu Galu, i ulazak u njegov radni prostor: „Ja čistiji atelje, na manjem prostoru do tada u životu nisam videla… A on u beloj majici… Shvatila sam da je to tako normalno, kad je on toliko pedantan bio, i to se mora zapaziti i na njegovim slikama. Taj perfekcionizam, taj potez do poteza, gde boja ne sme da kane van zamišljenog dela… Takav je bio čovek, takav je bio njegov život, takav je Gale ostao kao slikar…“ Ivanka je podsetila i na legendu „Iza duge“ – Ko uspe da prođe iza duge, on će naći ćup zlata: „E ove intenzivne boje duge koje Gale primenjuje na svojim slikama jesu taj zlatni ćup naše Srbije koji je on sačuvao i ostavio nam. Dovoljno je da pogledamo Galove slike i da znamo šta da čuvamo…“
Bajkovitost izraza, toplina osećanja
… Galovi snovi, promišljanja i posmatranja, znalačko – zanatskim potezima četke u tehnici ulje na platnu naneta na delu srednjeg formata su autorova pesma o Srbiji, ljudima, običajima, kućama i kapijama sećanja, o pašnjacima i njivama, o muzici i sreći.
Snažno modelovane celine sastavljene mahom od tri segmenta sa dominantno izraženom osnovnom temom smeštenom u centru simetrične kompozicije grade nadrealističko doživljenu stvarnost, inspirisanu milićevsko – mačvanskom slikarskom školom i oplemenjenu ličnim senzibilitetom nadarenog autora.
Intenzivan kolorit, poštovanje osnovnih boja, izbegavanje senki i tonskih prelaza potenciraju bajkovitost izraza, toplinu osećanja i brutal artističko poimanje doživljene stvarnosti. „Petlovanje“, „Potočara“, „Def“, „Na vrhu sveta“, samo su deo Galovih snoviđenja koja potvrđuju Njegoševe stihove: „Blago onom koji večno živi, imao se rašta i roditi!“
Kolorističke simfonije Miodraga Gašića Gala svojim kvalitetom sigurno obezbeđuju večnu prisutnost tihog velikana.
( U katalogu izložbe Ivanka Trifunović, istoričar umetnosti)
Slike su izuzetne, a, u ramu njegovih 29 radova (koji se u galeriji u TC “Tina” mogu videti dve nedelje), potekla je reka sećanja i divnih iskrenih reči o kolegi, prijatelju, učitelju, muzičaru, velikanu palete, koji je za trajno utkao sebe u Krug 10… Osnivač, predsednica udruženja Svetlana Ceca Žegarac, Lula (kako ju je Gale zvao) podsetila je na njegov raskošan talenat: „Pisao je, komponovao, slikao, pravio karikature za Glas Podrinja, za naš Muzej – skice arheoloških pronalazaka… Napravio je udžbenik za harmoniku, sakupio je oko 900 izvornih pesama… To moramo da poguramo i da se odštampa, i sačuva… Ne samo da je slikao božanstveno, posebno je na tim slikama pokazivao koliko voli svoju Srbiju, Srbija je njemu bila u srcu, u duši… To se vidi na njegovim slikama. To je ono što je Gale bio, Gale je bio Srbija …“ – istakla je i dodala: „ U ovoj galeriji će on biti apsolutno nezaboravljen i uvek će faliti i biće nezamenljiv. Kad je došao, 2013, ja više nisam imala nikakve brige oko postavke, kataloga, pozivnica, bilo čega, samo sam pomagala. Rasteretio me da je to bilo nešto neverovatno, a sad ne znam kako ću dalje…“
Članovi Kruga o Galu:
Sofija Pjevac: „ Neka se niko ne naljuti, ali dok sam bila u Krugu, on mi je bio najdraži… Bio je divan čovek, nenametljiv, vrlo korektan, jedna divna duša, divan karakter čoveka, koji je znao da proceni, da ne uvredi, da ne povredi… Jako mi je žao što je otišao, prosto ne mogu da verujem da on tu više ne sedi i da on tu više neće sedeti. Ostao mi je u divnoj, divnoj uspomeni…“
Slavica Dimitrić: „Samo njegovo ime u ovom Šapcu znači… Dobar čovek, dobar prijatelj, dobar muzičar, dobar slikar, kako je on u šali govorio „slikar u pokušaju sebe“… Mogu da mu zahvalim, insistirao je da učestvujem na međunarodnim izložbama, prosto me naterao, i zahvaljujući njemu osvajala sam i nagrade. Pitam ga; „A ti ‘oćeš učestvovati?“. Kaže: „Neću. Ja sam svoje dobio – velemajstorsku diplomu, osvojio tri prva mesta na tim izložbama i više neću…“ Bio je poštovan i u Novom Sadu, u Likumu… Nedostaje, puno nedostaje, oseti se da ga nema više ovde… Živeće sa nama…“
Milan Đukić Đuka: „Šta reći o čoveku koji je bio stvarno dobra duša, ne samo dobar slikar i muzičar, nego i dobar čovek, što je najbitnije. Dobar čovek je najteže biti, a on je takav bio. Ne mogu da ga se setim, a da ne krenu suze na oči. Meni je puno valjao, pomogao mi, pošto se ja ne razumem u te mreže i tehnologije, da sve to uredim … Stvarno dobra duša. I slike govore sve, i po slikama vidiš kakav je bio čovek…“
Ljiljana Ivković: „ Gale je bio moj najbolji drug zadnjih godina. Divno smo se družili, pričali o mnogim aspektima života, naravno, najviše o slikama, našem Krugu. Čula sam i kako peva, pesme koje je komponovao, i ne znam šta je lepše da li slike, da li pesme; sve je to Gale, divan dobar čovek i talentovana osoba… Bio je čovek sa puno duše, koji je voleo sve nas, a svi mi smo voleli njega…“
Vesna Matić: „Gale i ja smo imali jedan poseban prijateljski odnos, zahvaljujući njemu kao da smo jedno drugom bili vetar u leđa, sve smo nekako radili zajedno… Za nešto što nisam htela, nisam imala vremena, on mi je nalazio vreme, za nešto što sam mislila da ne mogu njegovo je bilo: „Možeš!“… Bio je perfekcionista u svemu, i teško je što nismo završili sve što smo planirali… Nadam se da će kroz ova njegova dela sve to nekako da nastavi da živi, i da nikad neće biti zaboravljen, jer on je prosto čovek koji se ne zaboravlja…“
Đorđe Dakić: „ Bio je reprezent našeg Kruga i naše galerije. Za sve se pitao, i on je odlučivao najpametnije i najbolje od svih nas. Tiho i mirno.“
Svetlana Bursać: „ Bio je naš najbolji prijatelj, često je dolazio kod nas i uvek govorio: „Vi me najbolje razumete“. Sa Brankom je uživao da postavlja uizložbe. Sin kaže: „Pa tata, jel moraš ti, sa toliko godina…“ A Branko kaže: “Ja idem samo zbog Gala“…Desetak dana pre smrti bio je kod nas i bio je toliko raspoložen i nasmejan. Kad sam čula vest, nisam mogla da verujem. Ali hoću da ga pamtim baš takvog – nasmejanog i pozitivnog uvek…“
Svoja sećanja prenela je i Nada Bebić, koju je u galeriju Kruga dovelo poznanstvo sa Cecom Žegarac: „Upoznala sam sve, ali je posebno mesto zauzimao Gale… Posle više dolazaka ja kažem, pa šta sam ja ovde, ja ne slikam. A on kaže: „Nado ti si naš fan, ti si naš najveći fan.“ To mi je bilo tako prijatno. I do kraja smo ostali najbolji, otvoreni i iskreni…“ Mirjana Janjić, koordinatorka šabačke Kancalerije za mlade ukazala je na izuzetnu saradnju i kreativnost koju je Gale uneo u njihov rad: „Od njega sam mnogo naučila, mladi su ga mnogo voleli, a on je svakodnevno sa njima razmenjivao iskustva.“. Posebno emotivne bile su reči Galovog prijatelja iz detinjstva, Slobodana Babića: „Ceo život smo se znali. Nikad ga nisam zvao Gale, već Mijo. On je moj Mijo, jer je tako njegova Gina govorila: „Ej, Mijo! I uvek kad kažem Mijo, ja ih se setim oboje“…Bio je perfekcionista, čovek, prijatelj… I uvek će biti živ do god ga budemo spominjali, a ja ću ga spominjati dok budem živ…“ Trajni trag o Galu ostavila je Žana, Živana Vojinović, autorka monografije, Krug maštovnjaka – Priče o galeriji Krug 10, i svojevrsnog nekrologa na vest o Galovom odlasku: „Smrt je uvek konačna, međutim, talentovani ljudi, kreativni ljudi žive zauvek. Budimo ponosni što smo ga znali i što će uvek biti sa nama, kroz sećanja, kroz slike, kroz pesme…“
Toplo hvala uputila je Galova ćerka Gordana Živković: „Hvala svima koji ste se uključili u realizaciju ove izložbe. Hvala na jako lepim rečima koje ste rekli za tatu i o tati; na prvom mestu gospođi Luli, gospođi Žegarac, koja je dala inicijativu za izložbu, i svima koji su meni i Dejanu pomogli u realizaciji.“
Toliko toga se moglo, i može reći o Miodragu Gašiću… Kad god i pomislimo na Krug 10, na njegove slike, na njegovu porodicu, prijatelje, sećanja će navreti… A tek kad čujemo neku šabačku pesmu, a posebno Mali gradić pokraj Save…
Zabeležila: Ceca Ljubić
Fotografije: Vesna Matić
