Sećanje na „Zorku“
Fabrika „Zorka“ neraskidivo je vezana za Šabac, pogotovo u onom posleratnom periodu izgradnje. Ovde je formiran drugi radnički savet u ondašnjoj Jugoslaviji, a na vrhuncu „Zorka“ je imala deset hiljada radnika. I zaista je radnički savet imao centralno mesto a predsednik Sindikata bio u rangu direktora. Imala je „Zorka“ i svoje rudnike u drugim opštinama i republikama, proizvodila cink sa 99,99 odsto čistoće, „Zaštita bilja“ podmirivala je 40 odsto potrebe za ovim preparatima u državi, a fabrika lekova sa 13 odsto… Plavi kamen tražen je na svim tržištima, za veštačka đubriva fomrirani su konvoji kamiona, transport i pretovar obavljan je sa desetak lokomotiva, a stizali su i šlepovi iz prekomorskih država… Najvažnije – rad i radnici su bili cenjeni, skidači cinka i smenski radnici u „Đubrivima“ imali su dvostruko veće plate od proseka, u menzi je bilo tri vrste kuvanih jela, na odmor se išlo u više od hiljadu destinacija u zemlji i inostranstvu.
Izgrađeno je oko 2.500 stanova i još toliko je dato kredita za privatne kuće, u svakoj akciji u gradu neizostavo je učestvovala „Zorka“. Izgradila je i jedinstven sportski centar sa zatvorenim bazenom i sportskom halom, i brojnim drugim terenima. Imala je „Zorka“ i svoj KUD, kulturni centar, bogatu biblioteku, a „Zorkini“ inženjeri daleko su bili poznati po svojoj stručnosti.
Izdavan je i fabrički list, dvonedeljno u zavidnom tiražu, a pojedini novinari postali su članovi eminetnih redakcija. Sve to počelo je da se osipa 1988, sa radničkim nemirima, ali uopšte i političkim tenzijama. Primera radi radnici su zamerali dugogodišnjem direktoru Aleksandru Mitroviću za vikendicu, a on je bio i potpredsednik Savezne vlade, dok su takođe dva bivša direktora Krsta Avramović i Radenko Žunić obavljali funkcije potpredsednika Skupštine Srbije i Vlade Srbije.
Ratne godine i blokada SRJ umnogome je poremetila poslovanje, mada i u tim uslovima „Obojena metalurgija“ je radila, doduše uz potporu velikih svetskih kompanija. Nakon svega proizvodnja cinka je ugašena, kao i pogon „Zaštite bilja“, neki delovi „Zorke“ otišli su u stečaj, kao „Oprema“ koja je imala veća potraživanja od dugovanja, ali je bila takva politika.
„Zorka Farma“ je prva privatizovana, uz puno angažovanje jedne japanske banke, kao i „Nemetali“, koji su prvi usvojili međunarodni standard ISO 9001, „Boje i lakovi“ su takođe brzo prodati, najpre domaćim kupcima a kasnije i stranim, „Đubriva“ su prešla u okvir „Eliksir grupe“ ali uz velike proteste radnika.
Povodom Prvog maja „Zorka“ se najviše angažovala u Šapcu, a primera radi za proslavu u Krivaji sve je ova fabrika obezbeđivala, uz puni vozni park sa dvadesetak autobusa.
Više toga nema, kao što ni Prvi maj više nije pravi praznik rada. Simbolično, „Zorki“ je podignut spomenik u minijaturi, u Benskoj Bari, autora Branislava NIkolića.
Pa ko se ko seti – seti!
D.Eraković
