Rijaliti Srbija
Raduj se srpski rode! Još jedni (lokalni) izbori, još jedan praznik demokratije i još jedna veličanstvena pobeda Žvalonje Prvorođenog, jednog i jedinog, omiljenog psihopate sa Andrićevog venca, vama narode na korist i uživanje.
Lokalne samouprave, njih cirka 10 komada, osvojene su, oslobođene od zle prethodne vlasti naprednjaka, socijalista i saučesnika u zločinu i zamenjene najboljima, što znači najgorima, iz redova novokomponovanih radikala i polumrtvih lažnih levičara i svakorazne političke boranije i ponovo su na pravom putu – u pakao.
I sve je baš onako kako i treba da bude. Lista „AV – za moju mafijašku familiju“, uz veliki napor, trud i odricanja i uz sve opstrukcije izbornog procesa od strane „blokadera“ i njihovih pomagača – ustaša, terorista i zlikovačkih nezavisnih medija, izašla je kao pobednik u neobjavljenom ratu sa neprijateljima države koji jesu politički protivnici režima, znači opozicija pa ćemo zato taj rat zvati, da se Vlasi ne dosete, izborima kao da živimo u normalnom, demokratskom, društvu gde građani mogu slobodno da izaberu kome će darovati svoj glas.
Oni, zločesti i pokvareni, su te napredne, divne, poštene i lojalne ljude koji samo zaumno obožavaju svog Vođu maltretirali i pre nedavnih martovskih izbora i na sam izborni dan tako što su muljali sa biračkim spiskovima, varali i krali glasove, „bugarski voz“ je išao tamo-‘vamo povazdan, terali su nedužne građane – glasače da slikaju svoje glasačke listiće da bi dobili par „crvenih“, donosili im na kućne adrese belu tehniku i koješta još a sve da bi taj blokaderski ološ pobedio u izbornoj utakmici Nepobedivog, Oskara – šefa mafije, partije i bratije, koji se lažno ali odvažno ponekad predstavlja i kao predsednik Republike Srbije.
Protiv sirotih, malih, naprednjaka i njihovih još manjih i sirotijih pomagača bili su i policija i pravosuđe i huligani lokalni i oni sa strane koji su u automobilima sa zatamnjenim staklima i bez tablica kao i motorima bez ikakvih oznaka špartali lokalnim ulicama na dan izbora uterujući strah u kosti običnim građanima i građankama, prebijali novinare i studente, ponosno nosili motke i testere, što baš lepo ide uz njihovu dobro poznatu modnu kombinaciju: crne kapuljače, fantomke i prazninu u glavi osim one žice između ušiju koja ih drži da ne spadnu sa pomenute prazne glave.
A građani ko građani samo žele mir i da se ništa ne menja i da ne moraju da misle ni o čemu a naročito o svojoj sadašnjosti i budućnosti jer u tom slučaju dobiju napad migrene i probavne smetnje. Tako će im i ovaj put biti. Posle glasanja nema kajanja. I sve gore navedeno je publika televizija Pink, Informer i pripadajućih tabloida halapljivo, po ko zna koji put, progutala što im uopšte nije bilo teško jer su u potpunosti neopterećeni inteligencijom. Oni istinu ne bi prepoznali sve da im sedne u krilo, više vole da ih Gospodar i njegova služinčad lažu i spreda i straga i to na suvo.
I tako smo, opet, dobili neobičan slučaj, verovatno jedinstven u svetu, da se predsednik svih opština i gradova u mestima gde su nedavno održani izbori kao i oni pre njih i oni pre pre njih, zove isto: Aleksandar Vučić. Kakva koincidencija, igra sudbine, šta li. A sve zbog bolesne potrebe dotičnog da pobeđuje slabije od sebe, da lažira stvarnost, da se kurči u odnosu na nemoćne kad već moćnijima od sebe mora da ljubi skute, ne libi se da supersoničnim oružjem udara na komarce, šta mu teško a i može mu se. I neka košta šta košta ionako ceh neće on platiti iz svog džepa već iz džepova glupih ali i pametnijih građana, i onih koji mu i dalje veruju i onih koji su ga provalili kao prevaranta, lažova i lopova.
Kad stigne račun za sva nepočinstva okupatora pristojnog života i normalnosti a koji su onako napredni i bedni zajahali ovo društvo pre 14 godina, celo će to isto društvo snositi posledice sa sve kamatama. Biće to igračka-plačka za većinu u našoj maloj zajednici a sve zbog nikad odraslog derišta kome su poverili da bude vlast a on sad kad je se dohvatio ne pušta. A voli da se igra to matoro dete, žvalavi autokrata sa Temu-a. I da pobeđuje. I stvarno, velika je to pobeda bila prošle nedelje Real Madrida nad šabačkom Mačvom od 10:0. Bravo, svaka čast.
Uslovi za igru su bili idealni, suđenje fer (sudija je bio predsednik Reala, naravno), u publici sve sami španski huligani kao i obezbeđenje, Real je od početka imao nekoliko igrača više, igrači Mačve su na teren istrčali bosi i bez golmana, znači sve potpuno regularno. To što vrednost samo jednog Realovog igrača, npr. Mbapea prevazilazi vrednost celog grada Šapca sa sve veselim stanovništvom, ulicama prepunim smećem i zagađenim vazduhom nije ni na koji način uticalo na konačan rezultat. Činjenica je da su igrači Mačve pružili žestok otpor i na pojedinim delovima terena bili skoro izjednačeni sa favoritom ali brojke na semaforu su neumoljive. U neizvesnoj utakmici ubedljivo je pobedio bolji tim, što je bilo pomalo i neočekivano. Kad bi se zezali.
Ipak, izbori od pre par dana su pokazali da pobeda nekada može biti početak kraja za pobednike. Obično se to zove Pirova pobeda. Ova najnovija bi se mogla zvati: Žvalonjina pobeda. Jer, nekako je mrzovoljno saopštavao rezultate izbora na konferenciji za medije, onako nenadležan kao i za sve ostalo, pre svih opštinskih izbornih komisija i Republičke izborne komisije ali, gle čuda, sa tačnim podacima.
Vuk jeste sit i ovce su na broju ali opet kao da nešto našem Margarinu (u sve se meša) sreću kvari. Moglo bi se dogoditi da ona čuvena izjava čuvenog, genijalnog, Vinstona Čerčila na početku 2. Svetskog rata kada Velika Britanija ustaje protiv nacističke Nemačke a koja glasi: Iz poraza u poraz do konačne pobede, dobije svoju obrnutu verziju: Iz pobede u pobedu do konačnog poraza! Ono što je loša vest je da mnogo toga, da bi se promena na bolje dogodila, zavisi od naroda ovdašnjeg ovakvog kakav jeste a jeste definitivno narod sa posebnim potrebama. Tako da ako se u međuvremenu pronađe odgovarajući lek i primeni šok terapija možda na kraju sve ispadne dobro.
Piše: Dragan Karalazić
