Odluka Ustavnog suda u slučaju „Rio Tinto“ rodila je pravni pepeo, prazninu koja će, za očekivati je, biti popunjena novom „feniks“ istovrsnom Vladinom uredbom (onoj koja, kao, formalno „nije vaskrsnula“!?). A ona će, ta buduća uredba – uz hipotetički pridodate kozmetičke ekološke standarde („garancije“) da se narodu zamažu oči („da se Vlasi ne dosete“!) i nekakvo populističko obrazloženje – dati, opet, zeleno svetlo krajnje rizičnom rudarenju o kome je reč.
U eventualnom novom ustavnom sporu, prognoziram, Sud će odbaciti verovatnu inicijativu za uklanjanje (i) te uredbe – ili će takvu inicijativu glatko odbiti. Dakako, nastojaće da ne ponovi ozbiljne procesne nedostatke svoje olako donosene, bezmalo sklepane, nedopustivo ubrzane prvobitne odluke u istom pravnom predmetu.
I tako, u našem kraju (u oba značenja te reči!) ništa novo: oligarhijsko politikanstvo i profit dobrano stavljaju u „debelu“ senku pravo i ekološki javni interes Srbije, posebno njenog opasno ugroženog područja. (O pravdi i moralu reči ne vredi trošiti.)
Dakle, pravno uzev – u jedino iz pravnog ugla! – proizlazi, odnosno proistećiće neveseli zaključak o „mnogo buke ni oko čega“ (Šekspir). Rečju, pravo i Sud – čast pojedincu, odnosno pojedincima (ima li ih??) – su po ko zna koji put upotrebljeni kao sramotne „mašice“ i prozirno pokriće (ž) za ozbiljne ‘igrarije“ političko-partijskog vrha na štetu Države.
Pritom, „kontinuirano uznemiravanje građana“ koje se u ukinutoj uredbi navodi kao lapidarno obrazloženje – nakon nedavne odluke Ustavnog suda, ostaje. Čak, reklo bi se da je, prožeto zbunjenošću pravnih laika i totalnom pravnom nesigurnošću građana – ona, ta pometenost, još i veća! Amin.
Zoran R. Tomić
