Zdrava hrana godinama unazad nezaobilazna je tema kako kod stručnjaka koji se time bave, tako i kod potrošača širom sveta. Stranice časopisa, društvene mreže, televizije, svakodnevno nude sadržaje i savete šta i koliko puta jesti tokom dana, koja dijeta za skidanje kilograma je najefikasnija, šta je zdravo, šta se ne sme jesti … U svemu ovome zanemaruje se činjenica da bi pravilna ishrana trebalo da bude stil života, a ne sezonski hir.
Kako ističu Marijana Ivanović i Aleksandra Danilović, nutricionisti–dijetetičari u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac, hrana ima zaštitnu ulogu i služi kao materijal za rast i razvoj organizma. Uz ovo, hranom se stvara energija neophodna za fizički i umni rad. Ukratko, bez pravilne ishrane, nema ni dobrog zdravlja, a uvođenje zdrave hrane svakako je najbitniji korak u povećanju kvaliteta života i celokupnog zdravstvenog stanja.
– Pružajući organizmu već narušenog zdravlja nutritivno vredniju hranu, pravilnom ishranom neke hronične bolesti možemo da držimo pod kontrolom. Često se nutricionistima spočitava da je zdrava hrana ekonomski neisplativa, ali to nije tačno. Nije skupo hraniti se zdravo, jer pravilnom ishranom ulažete u svoje zdravlje dugoročno. Produžavate životni vek, a vaše telo će vam biti zahvalno – naglašava Marijana Ivanović.
Gojaznost, povećan krvni pritisak, povećan nivo holesterola, dijabetes, osteoporoza, sve su to bolesti prouzrokovane neadekvatnom ishranom, navodi Aleksandra Danilović. Osim što doprinosi povećanju produktivnosti u toku dana i održavanju nivoa energije, zdrava ishrana jedan je od najvažnijih faktora u smanjenju rizika od nastanka bolesti. U tom smislu od vitalnog značaja je pravilno izbalansiran obrok.
– Pravilno izbalansiran obrok sadrži 55 odsto ugljenih hidrata, a poželjno je da izvor budu integralne žitarice, leguminoze, povrće, potom 15 odsto proteina kao što su mleko i mlečni proizvodi, belo meso, riba, jaja i 30 odsto masti. Kada su porcije u pitanju, pristup je individualan, tako da unos svakako zavisi od godina starosti, pola, trenutnog zdravstvenog stanja kao i fizičke aktivnosti osobe. Porcija ne može biti ista za dete od 10 godina i za odraslu osobu od 35 godina koja aktivno trenira – kaže Aleksandra Danilović.
Slane grickalice, gazirana pića, slatkiši, pekarski proizvodi navode se kao svojevrsni “prehrambeni gresi”. Nutricionistkinje iz šabačke bolnice smatraju da nije greh jednom nedeljno pojesti obrok iz pekare, međutim, sve pobrojano su namirnice koje često unosimo usputno u toku dana, a one zapravo predstavljaju takozvane “prazne kalorije” koje nas ne zasite, a imaju i te kako veliku kalorijsku vrednost.
– Najbolji način ishrane je mediteranska kuhinja. Ne podrazumeva dijetu, nego stil života. Odnosi se na unos povrća, voća, orašastih plodova i semenki, mahunarki, integralnih žitarica, ribe i morskih plodova, mesa kao što su piletina ili ćuretina, jaja, mlečnih proizvoda i biljnih začina. U pripremi namirnica, bitno je sačuvati njihovu nutritivnu vrednost, pa bi trebalo koristiti zdrave masnoće u razumnim količinama. Kod termičke obrade koristiti kuvanje, kuvanje na pari, blanširanje, pečenje, grilovanje – savetuje Marijana Ivanović.
A zašto je važno redovno unositi sveže voće i povrće, Aleksandra Danilović u prvom redu naglašava relativno malu energetsku vrednost, ali visok sadržaj vitamina, minerala i vlakana. Voće sadrži glukozu i daje energiju, brzo stiže do mozga i lako se vari. Povrće sadrži čitav niz vitamina, minerala i antioksidanasa. Voće i povrće sadrže značajnu količinu vode, što znači da se možete hidrirati kroz obrok.
– Voće i povrće neposredno potpomažu varenju zahvaljujući vlaknima koje sadrže. U ishrani uvek treba dati prednost sezonskom voću i povrću. Pored ovoga, treba uvek birati sveže voće i povrće jer se bilo kakvom termičkom obradom gube određeni vitamini i minerali. Što se tiče namirnica van sezone, primera radi, lubenica u januaru svakako nema isti nutritivni sastav kao u julu i avgustu. Isto važi i za druge vrste voća i povrća van sezone – kaže Aleksandra Danilović.
U Srbiji, skoro svaka peta osoba je gojazna. U početku, gojaznost je uglavnom samo estetski problem ali svojom progresijom i trajanjem dovodi do raznih komplikacija i hroničnih bolesti. Dodatno zabrinjava gojaznost kod dece koja je najčešća hronična bolest dečjeg doba. Uzroci su brojni, a do gojaznosti najčešće dovodi prekomerno uzimanje hrane i fizička neaktivnost. S druge strane, gojaznost nekada može da bude posledica endokrinih bolesti, poremećaja nervnog sistema ili genetskog sindroma, ali ovo je retko. Lečenje gojaznosti predstavlja dugotrajan proces i trajnu promenu stila života. Zato je porodično okruženje veoma važno jer se od malih nogu stiču navike u ishrani, a roditelji su uzor detetu.
KADA TREBA PRESTATI SA JELOM?
Veliki broj studija potvrđuje da samo ukoliko jedete sporo unećete manje kalorija. Razlog je u tome što je potrebno 20 minuta našem mozgu da shvati da smo siti. Ako jedemo brzo, možemo preterati preko osećaja sitosti. Ukoliko jedemo polako, imamo vremena da shvatimo da smo siti i zaustavimo se na vreme. Onog momenta kada se zapitate da li ste dovoljno pojeli i razmišljate da li da uzmete još, stanite, sigurno ste siti – kaže Aleksandra Danilović.
ŠTA ZA DORUČAK NA RADNOM MESTU?
Umesto hrane iz brojnih pekara, bolja opcija je organizovanost i spremanje obroka kod kuće, za poneti. Onda ste sigurni u to da ste uneli nutritivno bogatu hranu, a ne prazne kalorije. U osnovi, namirnice koje treba minimalno unositi su visoko prerađene industrijske namirnice, gazirana pića i grickalice, rafinisana ulja, margarini, mesne prerađevine. I vrlo je važan optimalan unos tečnosti. Takođe, jedite dovoljno vlakana. Ozbiljna su podrška našem zdravlju – naglašava Marijana Ivanović.
www.bolnica015.org.rs
