Glineni golubovi
Novinarska profesija nalazi se na jednoj od najozbiljnijih prekretnica u svojoj istoriji i na dobrom je putu da potpuno izumre. U Srbiji sve je manje profesionalnih novinara koji ni malo ružičastu stvarnost umeju ili smeju da predstave na istinit i objektivan način. Ovo je posebno uznemirujuće kada se ima u vidu da novinarstvo spada među najznačajnije institucije demokratskog društva.
Međutim, novinarstvo u Srbiji sve više zavisi od toga “ko će i kako da platiti za vest“ ili kakve će korist od plasiranja te vesti imati vlasnik medija.
U Srbiji je, zakasnela i komplikovana, tranzicija stvorila izrazito nepovoljan ambijent i za medijsku industriju i za novinare. Neuspešna privatizacija, rastuća koncentracija vlasništva, razvoj medijskog tržišta i ekonomska kriza oblikuju svet medija na način koji ni malo ne doprinosi objektivnosti i profesionalnosti.
Iako je novinarstvo veoma „javno zanimanje“ nije lako ustanoviti ko su danas profesionalni novinari u Srbiji a ko samo simulira bavljenje novinarstvom jer mu je to finansijski isplativo. Posle višedecenijske devastacije medijskog sektora, čak je i broj novinara potpuna nepoznanica jer je u našoj zemlji nemoguće ustanoviti ko su novinari a ko samo proizvođači informativnih sadržaja.
U duboko podeljenom društvu kao što je naše neminovno je da je do podele došlo i u novinarskoj profesiji. I, tako, biti novinar, za razliko od proizvođača informativnih sadržaja, je postao rizičan i veoma stresan posao.
Šta o stanju u medijima misle obični građani, do juče preduzetnici, koji su se igrom slučaja upustili u političke vode razgovarali smo sa Goranom Đukićem, preduzetnikom i predsednikom IO Šabac i članom glavnog odbora Srce Srbija centra.
- Kako razumete govor mržnje kojem su izloženi novinari i kako na to gledate?
Novinarstvo je zamišljeno kao glavni stub demokratskog društva.
Slobodom govora, i svojim doživljajem trenutne situacije novinar prenosi istinu na široke mase papirnim ili elektronskim izdanjem. Tako su mediji i postali sila koja koja učestvuje ravnopravno u radu političkih i redovnih zbivanja u jednoj državi. Vremenom kako bi ih nazvao loši novinari ili potplaćeni novinari su svoju profesiju doveli do šou programa i u državama kao što je naša služe jednom autokrati i tako targetiraju neprijatelja i stavljaju mu nišan na čelo. Nema pravila, tako da ni kolege nisu oslobođene ove loše prakse.
Takvim novim pristupom jednoumlja koje je zavladalo u takozvanom novinarstvu, pravi i iskren novinar je neprijatelj države, targetiran i ozloglašen. Pravi izdajnik ili kako u nadnaslovu rekosmo glineni golub i ne često dešava se da istina koja dođe na videlo dovede novinara čak i do lišavanja života. Time je prosečan čitalac doveden u zabludu i ne može da raspozna istinu od laži. Novinar koji drži do istine je često na udaru vlasti, odbačen, čak se i ne poziva na mnoga dešavanja čime se krše pravila slobode govora i ne dozvoljava pristup informacijama. Vređanje ili omaložavanje slobodoumnih novinara je svakodnevnica koja već proizilazi u grčevitu borbu novinara da dobije odgovor na postavljeno pitanje, a ne salvu uvreda, osudu i kao i obično odgovor koji nema veze sa postavljenim pitanjem.
Ovim stavom prema novinarima koji razmišljaju svojom glavom i nemaju napisane tekstove vlast i prorežimski mediji odnose se kao maćeha prema svojoj pastoki iz bajki braće Grim.
- Po vašem mišljenju odakle potiče govor mržnje uperen prema novinarima, a ko su izvršioci?
Kao što sam se osvrnuo u prvom delu, govor mržnje uvek potiče sa vrha. Onome kome smeta istina ili realno izveštavanje. Mislim da nikada nismo imali ovoliki broj potčinjenih medija i novinara. Neverovatna je mržnja od strane vlasti prema svakome ko ne misli kao oni – on. I taj osvetnički nastup prema svemu što nije kako oni kažu i kosi se sa njihovim stavom lančano dovodi do toga da kreće hajka. Od jednog preko drugog ministra, službenika vlade, preko TV medija i prenosi se na novinare prorežimske koji onda bombastičnim naslovima tačno ciljaju i targetiraju novinara ili slobodoumnog pojedinca. Tako su mašineriju podesili i uvek radi po istom principu na dugme! Izvršioci su ceo sistem koji sinronizovano radi protiv istine!
- Da li su novinarke “ranjivije” i lakša meta ?
U novinarstvu ne bih rekao da se baziramo na muško ženski deo posla i da li je neko lakša meta. U suštini žensko kao nežniji i slabiji pol uvek je lakša meta. Ali su žene osnažene poslednjih godina u svakom pogledu i mogu priznati možda i mnogo hrabrije u svom novinarskom poslu. U ovom sistemu svako ko pokaže bilo kakvu slabost ili je uporan da istera istinu je ranjiv, jer se više ne poštuju kodeksi novinarstva i posla kao takvog. Više se cene cirkuske predstave pojedinih medija i čudnih novinara koji sa lakoćom bez trunke savesti staju na stranu režima i ulaze u fabriku laži. Videli smo da progon novinara nije u većim procentima na strani žene. Podjednako su bez trunke novinarske etike svi laka meta.
- Gde su i šta rade institucije ?
Institucije kao proizvođači svega lošeg što nastaje u ovom sistemu ne staju u odbranu dobrog i iskrenog novinara. Osim ako je u pitanju njihov čovek, njihov tekst, odbrana istih. Tada čujemo tople reči pa i reči odbrane novonastalog kursa novinarstva stvorenog i donešenog sa jahačima magle. Institucije su zamrle odavno smo dozvolili da se ubije sve što je vredno, sve na čemu se zasnivaju osnovna ljudska prava. Mi smo zamorčići jednog uništenog sistema i samo je ostala da se čuje reč poslednjih trzaja novinarske iskrene i tople reči koja se probija kroz maglu laži i obmana.
Ko je gledao američki film Poštar postapokaliptični epski film sa Kevinom Kostnerom shvatiće gde se nalazi Srbija trenutno u novinarskom pa i opštem stanju i kako se bori da se čuje reč.