Lični stav: Povodom nedavne sednice Skupštine grada Šapca
Kao što građani Šapca, uglavnom, znaju na sednic Skupštine grada Šapca 2. aprila vladajuća napredna većina je jednoumno digla ruke za dnevni red i usvojila sve predviđene tačke istog a kao najinteresantnija je bila ona o postavljenju v.d. direktora Šabačkog pozorišta Aleksandre Delić na mesto direktora ovoga puta bez oznake v.d. bez obzira što se kolektiv navedenog teatra izričito protiv toga pobunio jer dotična nije ni po kojem osnovu dostojna dodeljene funkcije osim po babine linije, odnosno po partijskoj pripadnosti kriminalnoj organizaciji na vlasti u Šapcu kao i širom naše zemlje ponosne.
Ali, ovoga puta je reč o reakciji opozicije šabačke i na ovu sednicu, dešavanja na njoj i svega drugog oko tog i drugih igrokaza naprednjačkih otmičara izborne volje građana istorijskog grada na obali Save. I pticama na grani je poznato da su SNS banditi pokrali prošlogodišnje lokalne izbore i to baš, baš, i da je legitimitet njihovih odbornika u gradskoj Skupštini više nego upitan. I zato je odmah na početku tog kriminalnog mandata tzv. prava šabačka opozicija, minus „preletačevići“, donela odluku da u toj farsi ne učestvuje, bojkotovali su sve dosadašnje sednice ali nisu sedeli skrštenih ruku i podneli su dokumentovane prigovore svim domaćim relevantnim institucijama a onda i međunarodnim u Strazburu.
Opozicione partije u Malom Parizu ne priznaju ovu sadašnju većinu u Skupštini stečenu krađom i prevarama i strpljivo čekaju odluke najviših pravnih instanci na njihove više nego opravdane pritužbe na neregularnost izbora 2024.godine. I zato ne učestvuju u radu organa lokalne samouprave i zato nisu bili prisutni ni na pomenutoj 2. aprila tekuće godine.
Građani okupljeni ispred zgrade gde se sednica održavala (u malom broju, treba reći) izviždali su upravo predstavnike opozicije a pravi krivci za njihovo nezadovoljstvo sedeli su u skupštinskim klupama i odigrali svoju poznatu igricu – dizanje ruku za sve što im se ponudi na meniju, što gluplje to bolje.
Zašto se ovako nešto dogodilo?
Izgleda da građani koji su protiv naprednjačke bande nisu dovoljno dobro informisani o tome da pomenuta „prava“ opozicija principijelno bojkotuje rad Skupštine i njenih organa jer ih ne priznaje kao legitimne predstavnike građana i neće sa njima da se igra besmislenih igara u kojima su uvek u manjini i preglasani i na kraju dana na gubitku. Možda je geška lokalnih opozicionih aktera što nisu na bolji način iskomunicirali sa građanima o svojim odlukama ali i građani Šapca (i okoline) koji su protiv naprednjačke strahovlade i Vođe kao da nisu previše zainteresovani da se aktivnije uključe u borbu u svojoj sredini, u prvom redu za svoja prava i slobode, tu gde žive, rade i nadaju se boljoj budućnosti za sebe i svoju decu.
U ovakvom sudbonosnom trenutku u kome se društvo u Srbiji nalazi potrebno je jedinstvo, zajedništvo i volja za promenom postojećeg neizdrživog stanja a ne kibicarenje i zviždanje u pogrešne uši. Naravno da je opozicija u Šapcu kao i u celoj državi daleko od idealne, puno je tu grešaka i pogrešnih poteza ali ovo nije vreme za podele, traženje dlake u jajetu (jaja, videli smo to, mogu da imaju sasvim drugu, učinkovitiju, primenu) jer prekoputa je neprijatelj koji ne preza ni od čega i može biti pobeđen samo udruživanjem svih dobronamernih, normalnih i hrabrih ljudi u jedan front otpora zlu.
Nije opozicija kriva za ovo stanje ludila u Šapcu i celoj državi i to treba uvek imati na umu. A nevažnih likova poput Aleksandre Delić je uvek bilo i biće kao što će takvi i takve biti zaboravljeni kao da nikada nisu ni postojali, lanjski snegovi. Protest nekoliko hiljada Šapčana (a ne nekoliko desetina) bio bi mnogo korisniji za opštu stvar od zamerki opoziciji koje čak nisu ni na mestu.
Biti principijelan ne može biti pogrešno na duže staze. Iako nam je odavno svega dosta moraćemo biti strpljivi i istrajni do ostvarenja konačnog cilja – smena diktatora Aleksandra Vučića i lokalnih kabadahija i početak izgradnje novog sistema u kojem će građani imati glavnu reč. Svi oni koji su neprijatelji naših neprijatelja su, voleli ih ili ne voleli, naši prijatelji. Nemojmo ovu matematičku, filozofsku, ali pre svega realnu i tačnu formulu nikada zaboraviti.
Dragan Karalazić
