Špargla iz Gornje Vranjske
Na plodnoj zemlji u Mačvi i Pocerini retko šta ne uspeva, pa čak i ono povrće koje se ne gaji tradicionalno u Srbiji. Milorad Stojićević jedan je od retkih poljoprivrednika koji na svom imanju gaji šparglu. Kaže da ova biljka nije zahtevna, ali da u našoj zemlji još uvek nije toliko popularna, te da trenutno ne može da pronađe dovoljno kupaca za ovo povrće koje još nazivaju i vitaminskom bombom.
„Svaki dan me njih nekoliko pita šta je to, već sam navikao da non stop objašnjavam u tržnici“, kroz osmeh započinje priču sa nama Mile Stojićević, penzioner koji na svom imanju u Gornjoj Vranjskoj gaji šparglu.
To je drevna lekovita biljka koja se pre nekoliko hiljada godina primenjivala u lečenju različitih bolesti. Dugo vremena na svojoj trpezi su je mogli priuštiti samo bogati ljudi. Prema legendama, špargla je vrlo staro povrće. Opevali su je Grci i Rimljani, jeli su je i Egipćani, mahom svežu tokom sezone, a sušenu zimi. Popularnost je izgubila tokom srednjeg veka, a na trpeze se vratila u 17. veku.
“Kažu da je veoma zdrava, da je antioksidant a tvrde i da je antikancerogena biljka. Iz tog razloga sam počeo da je gajim. Želeo sam da je proizvedem za svoju decu, ali sam ja malo više zasadio toga. Čitao sam o njoj na internetu, učio načine uzgoja i sadnje. Jedini je ja prodajem u Šabačkoj tržnici, nema mnogo kupaca, većinom ljudi ne znaju ni šta je to, ali oni koji znaju za ovo povrće, njih ne interesuje ni cena niti bilo šta drugo, odmah kupuju kad vide da sam doneo sveže na tezgu”, kaže Mile Stojićević.
On za Podrinske objašnjava i da je pokušao da je prodaje i u Beogradu, međutim njemu kao malom proizvođaču je to neisplativo. Dok on u Šapcu prodaje po ceni od 500 dinara za kilogram, kaže da se u Beogradu cene kreću i do 1000 dinara. On sada ima stalne mušterije, koje mu nekoliko puta mesečno naručuju ovo neobično povrće.
„Evo sad baš spremam za jednog čoveka iz Novog Sada, on će poslom doći u Šabac, i usput će kupiti od mene šparglu. U malo nezgodno vreme mi je špargla stigla za seču. I ove i prošle godine kriza sa koronavirusom zatvorila je restorane, a oni najviše traže ovog povrća. Dosta špargle mi je ove godine i preraslo, nisam imao kome da je prodam“, objašnjava Milorad Stojićević.
Ona nije toliko zahtevna za gajenje, ali joj je za prvi prinos potrebno dve do tri godine. Razmnožava se iz semena, a kada se jednom posadi, koren može rađati i nekoliko desetina godina.
„Ona u zemlji formira jedan „panj“ prečnika oko pola metra, iz kog non stop izbijaju nove biljke. Za jelo se bere tako što se ta izbojnica seče kada dostigne visinu oko 20 do 30 centimetara, kada tu visinu preraste, ona počinje da cveta, postaje drvenasta i više nije za jelo“, kaže Mile dok nam pokazuje svoju baštu sa šparglama.
Ova biljka, najbolji je prilog uz meso, služi se najčešće uz ribu, a gotovo da ne postoji jelo koje se ne može spremiti od nje. Najukusnije su kada se skuvaju i od njih naravi krem čorba, najzdravije kada se samo ispeku ili „bace na gril“. Čika Mile je za par godina koliko gaji šparglu, njeno spremanje usavršio, a svoje iskustvo podelio je sa nama.
„Ja svako jutro u tržnici, uzmem nekoliko špargli, iseckam sitno i pojedem tako sirovu, tako je najzdravija. Meni je neutralnog ukusa, brzo se naviknete, ona je kao i svako drugo zeleno povrće. Najviše volim da je jedem sa roštilja. Nasečem slaninu na tanko, i onda svaki štapić špargle umotam u slanincu i tako stavim na roštilj. Pa, znate šta, nema ništa lepše od toga, mada verovatno nije najzdravije ali je lepo“, šaljivo zaključuje priču Mile Stojićević.
Đorđe Mijailović
