Rijaliti Srbija
Upekla zvezda, a? Može ‘ladno pivce za živce, a? A može li i jedno pitanjce onako usput na ovu vrućinu: Šta mislite, ali stvarno, da li će za, recimo, 20 godina Srbija biti normalna zemlja, kao država i kao društvo?
U EU ali ne kao najgora od sve dece već, da budemo skromni, negde u zlatnoj sredini?
Može li to biti, šta mislite građani i građanke zemlje Srbije ovog leta Gospodnjeg 2023, u godini u kojoj su nas zadesile nepojmljive tragedije, inflacija nam jede i ono malo para ostavljenih pod dušek za crne dane a afere vladajućih naprednjaka se nižu kao na pokretnoj traci?
Najnoviji skandal tiče se direktora BIA opskurnog Aleksandra Vulina koga je američka administracija označila kao saučesnika u švercu droga i oružja kao i za saradnju sa ruskim tajnim službama a sve u ličnom interesu i u korist Vođe i njegovog režima.
A suđenje za Jovanjicu, najveću fabriku skanka u Evropi, traje li traje i otkrivaju se mnoge nezgodne stvari za vlast SNS-a i AV-a, protesti protiv nasilja ulaze u treći mesec, normalni i dobri ljudi se bude i oslobađaju straha pa šetaju, šta im teško – dobro je za zdravlje a nije opasno, nema kordona policije, sve je mirno i bogznakako, ali i naprednjačka razbojnička ekipa ne posustaje – gori su nego ikad, a svi zajedno tonemo sve dublje u živo blato iz dana u dan, takoreći never ending story…
I, možete li onda da napravite skok u svojoj glavi od 20 godinica unapred i da zamislite jednu sasvim drugačiju sliku – Srbija kao zemlja slobodnih ljudi koji rade najbolje što mogu ono što umeju i znaju i od toga mogu solidno da žive, na medijima se pojavljuju pametne face koje imaju šta da kažu i od kojih može svaštanešto da se nauči, nema rijalitija poput Zadruge i sličnih brbola, deca bez straha idu u škole, fudbalsko prvenstvo, za promenu, nije namešteno kao i izbori, nemamo pojma ko nam je predsednik i premijer, institucije ferceraju po Ustavu i zakonima, znači živimo kao sav normalan svet – možete li to sve da zamislite ovde a u toj dalekoj/bliskoj budućnosti?
Ili je tako nešto preteška (ne)naučna fantastika i preveliki napor za naše izmučene male sive ćelije, još jedna muka duhu u ova šugava vremena?
I zaista, nije lako na dnu mora sanjati pučinu, talase, plimu i oseku i sve što uz to ide jer sve što je ljudima na nekim drugim mestima na plavoj planeti prirodno i moguće nama u našem mulju izgleda nestvarno i nemoguće. Veće su šanse da za dve decenije od sad ovde bude vrlo slična situacija ovoj kojoj prisustvujemo i u kojoj manje-više životarimo danas, što u prevodu znači da će najgluplji, najbahatiji i najpokvareniji da vladaju a ostali će, uglavnom, da ćute, s vremena na vreme će kao nešto da protestuju protiv nečega, da se kuropecaju tek da im prođe vreme dok čekaju vize za bekstvo iz ovog logora i neki drugi život negde drugde.
Ako do tada svi koji nešto vrede već ne budu tamo daleko, taj egzodus je nezaustavljiv, tako da će ovde da ostanu samo naprednjaci i njihovi potomci u beogradima na vodi i gledači Pinka i Hepija i još poneko sasvim slučajno, ona luda baba s Vrške čuke sasvim sigurno, koja voli Vučića više od sopstvene dece i poneki penzioner sa najvećom penzijom u istoriji i ostaće pomenuti Beograd na vodi i ona kulčina će, na našu žalost i sramotu, ostati i obilaznica oko Beograda i razvaljen strogi centar Beograda i prigradska naselja bez kanalizacije će ostati i provincija srbijanska će ostati zaglavljena večno u svom palanačkom duhu i mentalitetu, i ostaće nam rudnici litijuma ali pijaće vode neće biti u izobilju, dapače, čistog vazduha biće na kašičicu i njegova upotreba će se posebno naplaćivati korisnicima, obradive poljoprivredne površine kao i livade i šume, potoci i ponornice, pretvoriće se u pustinje što je i razumljivo i logično jer tu će živeti arapski beduini koji će tako biti svoji na svome (već su pazarili sve navedeno za male pare), motaće se kablovi i još kablova i gomilaće se gume i još guma na plodnim njivama, drumovi i najnoviji auto-putevi će poželeti prosečnog Srbina ali njega biti neće – otišao u Nemačku, Kanadu, da fata ribu ili je „na probi“ , u tri lepe samo da nije ovde…
Pesimizam, optimizam, realizam, šta preferirate? Malo se izlizala ona čuvena izreka da „nada poslednja umire“, jel’ da?
Pametniji narodi, društva, zajednice i pojedinci će pre ili kasnije stići u kakvu-takvu budućnost a ovi gluplji gde spadamo mi sa Balkana vratiće se tamo gde su oduvek i bili – u govnima do guše, gde smrdi ali je toplo, jebi ga. Malo više, u skladu sa novim tehnologijama, robotizovani a malo manje u svom omiljenom modu-inat kao zanat i to bi bilo to. Ko dočeka, pričaće.
Piše: Dragan Karalazić