FAŠISTOIZACIJA SRBIJE
Tokom poslednjih nekoliko dana u potpunosti je ogoljen diktatorski režim Aleksandra Vučića sa primesama fašizma. Olako se upotrebljava reč fašizam, a u osnovi to znači snop. Snop je mnogo jači od obične stabljike, i to je osnovni simbol fašizma, barem onog italijanskog. U političkom životu to su strogo uređene i agresivne grupe koje ne biraju sredstva protiv ostalih građana. Najbolje se to videlo u Čaplinovom filmu „Veliki diktator“, kada uniformisane grupe upadaju u kuće i radnje, teraju političke grupe u logore, i to ne samo po nekom rasnom principu, nego i pljačkaškom. Prethodnica ovih fašistoidnih grupa Adolfa Hitlera (tada u mrkim a kasnije u SS uniformama) bile su „crne košulje“ Benita Musolinija u Italiji. U Srbiji se desilo, u proleće 20. godine dvadeset prvog veka, da su organizovane grupe mlađih ljudi u vreme policijskog časa na krovovima stambenih zgrada palile baklje, uz vatromete, da su koristile razglas sa pretnjama opoziciji… Sve to sa znanjem zvaničnih organa reda – policije. Po zakonu, najpre onog o policijskom času, dozvoljeno je kretanje samo onima koji imaju dozvolu za to, sa jasnim ciljem šta rade i satnicom. Jasan je i zakon da se za paljenje baklji kažnjava od 50 do 150.000 dinara, a ako je reč o grupi onda je propisana zatvorska kazna. Za mnoge prosvećene građane nije bilo čudno što policija nije reagovala, jer se ponavlja scenario kao i za rušenje u Savamali. Nigde policije nije bilo, a po Ustavu dužna je da čuva građene i imovinu, i javni red i mir. U Srbiji ima oko 30.000 policajaca, kao u Njujorku koji ima dvaput više stanovnika, i tamo policija dolazi po pozivu za tri do pet minuta. Ovde, ne samo u Šapcu, nisu se nikako pojavili, a možete ih videti kako špartaju vozilima po gradu, i po danu kada nema nikakvih potreba za tim. Da se radi o organizovanim prestupima ovih grupa i obični pozornik bi konstatovao da iza stoji debela, državna logistička podrška. Da ih niko ne ometa za vreme policijskog časa, i sa zabranom okupljanja zbog pandemije virusa, to opet može samo uz znanje vrha države i ministra policije (kao u slučaju Savamala). Potrebna su i znatna novčana sredstva za pirotehniku, a tu su i jaka pojačala kao za estradu, i, naravno, dovod električne energije. I nikog policija, i slovima sasvim nikog – umesto nule, nije privela zbog ovih bakljada. Jedino je u Šapcu priveden jedan vinovnik, i to je učinila Komunalna policija. Da sve bude jasno tom prilikom prošla je policijska patrola, ali niko od regulrane policije nije izašao niti se interesovao za slučaj. A sve vreme ćute nadležni organi, pre svega tužilaštvo, a, na primer, Savez mladih Šapca podneo je krivičnu prijavu dok se branioci naroda i reda nisu udostojili ni reč da odgovore.
S druge strane veoma brzo i efikasno su popisani i pozvani kod prekršajnog sudije građani koji su podržali Dragana Đilasa i bili spremni da brane njegovu porodicu od besomučnih i besprizornih napada, onih nejbestijalnijih – na decu! Prethodno su privođeni brojni građani zbog policijskog časa ili nesprovođenja mera za vreme pandemije, a neki su odležali i zatvorsku kaznu. Dovoljan primer je tronedeljni kazamat za mladu estradnu umetnicu Jovanu Popović, a privedođeni su i zemljoradnici koji nisu stigli na vreme da se vrate iz svojih njiva. Po Ustavu građani Srbije su nosioci suvereniteta, dakle najviše vlasti, i svim građanima je garantovana ravnopravnost. Ovom nakaradnom režimu maske su pale, to je sada sasvim jasno: da postoji grupa povlašćenih i onih drugih, potlačenih i proganjanih. U takvim okolnostima po nekom prirodnom pravu, građani imaju pravo na samoodbranu. Nažalost, ovaj režim ovim postupcima i mnogim drugim merama gura građane u građanski rat, jedino čega nije bilo devedesetih godina. Izgleda da je Aleksandar Vučić tu da nastavi gde su stali Milošević i Šešelj, doduše onda je pretio sa sto muslimana za jednog Srbina. I da bi fašizacija uspela tu je oprobani Gebelsov metod da se ponovljena laž prima kao istina.
