Vodenica u kojoj uzmete brašno i sami ostavite novac:
Pre skoro deceniju i po, Dragan Živanović, prihvatio je komšijin poziv da mu pomogne u vodenici. Tada nije ni slutio da će mu to postati životni poziv i da će postati najpoznatiji vodeničar u Srbiji, ali i u regionu. Poznat je postao po načinu poslovanja. Pošto nije imao dovoljno vremena da stalno bude u vodenici, odlučio je da svoje brašno ostavi kupcima na samoposluženje, i da veruje da će oni biti pošteni i novac za kupljen proizvod sami ostaviti u kasi.
„Nikada me niko nije prevario. U početku sam razmišljao šta bi se moglo desiti, strahovao sam od lopova, ali ispostavilo se da sam pronašao dobru stranu ljudi. Ovako poslujem godinama, i ljudi stvarno dolaze sami, uzmu brašno koje je spakovano u kese po dva kilograma, ostave novac u kasu, uzmu kusur ukoliko je to potrebno i do sada su svi bili pošteni“, kaže Dragan Živanović, vodeničar iz sela Pričević kod Valjeva.
„Đedinu vodenicu“ Dragan zakupljuje od komšija, i nije njen vlasnik, ali jeste vodeičar koji je zaslužan što se vodeničarski zanat otrgao od zaborava i što je „Đedina vodenica“ postala toliko popularna.
„Dolaze ljudi iz svih krajeva ovde po brašno. Ne veruju da je neko ostavio ovako sve na izvolte i da veruje nepoznatim ljudima. Jedan čovek je čak doveo svoju decu da im pokaže na šta je naišao i da im objasni značaj poštenja“, navodi vodeničar Živanović iz Pričevića.
U „Đedinoj vodenici“ pored kase i brašna, postoji i knjiga utisaka, gde se oduševljeni kupci upisuju, a tu se mogu pronaći dirljive poruke, pesme i pisma zahvalnosti.
„Jedanput se desilo da su mi falile dve kese po dva kilograma brašna. Rekao sam nema veze, nekoga sam nahranio. Međutim, nakon dve nedelje od tog dana, naišao je jedan gospodin iz Zvornika, koji me je pronašao u vodenici i objasnio da nije imao dovoljno sitnog novca pre dve nedelje i da je sada došao da mi plati i da kupi još brašna. Bio sam očaran njegovim poštenjem, rekao sam mu da kada je došao iz Zvornika ponovo kod mene, da ja sada ne želim da mu naplatim i da mu želim da u zdravlju pojede to brašno i spakovao mu za poklon još nekoliko kesa. Takvi ljudi su mi inspiracija, poštenje mora da se ceni“, prepričava vodeničar Dragan.
Dragan je priredio i knjigu u kojoj su sabrani svi zapisi iz knjige utisaka koja se godinama nalazi u vodenici. Ovaj vodeničar kod „Đedine vodenice“ organizovao je i veliki sabor vodeničara Srbije, a na zidovima ove stare potočare nalaze se fotografije i pisma koje su ostavljale zadovoljne mušterije.
Đ. Mijailović
