Obrazlažući rebalans budžeta nedavno u Skupštini, ministar finansija je izjavio da se povećanje penzija od devet odsto za novembar u celini pokriva sredstvima iz izvornih prihoda Fonda, odnosno iz naplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i da država neće morati da dotira ni jedan dinar za isplatu uvećanih penzija. Za 1,65 miliona penzionera ovo je vrlo ohrabrujuća informacija, a šta je doprinelo pozitivnim kretanjima i finansijskoj stabilizaciji Fonda PIO saznali smo u razgovoru sa Reljom Ognjenovićem, zamenikom direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
– Tokom 2022. godine, zbog bolje uplate doprinosa, od maja pa do poslednje isplate penzija, iz budžeta nisu povlačena nedostajuća sredstva prilikom isplate prava za kategoriju zaposlenih. Da bi se razumelo koliko je važna ova činjenica, podsetiću da 84,8 odsto ukupnog broja penzionera čine penzioneri iz kategorije zaposlenih i imaju najvišu prosečnu penziju u sistemu. Od isplate aprilskih penzija do poslednje isplate transferisana su samo sredstva kao podrška ostvarenju prava u skladu sa Zakonom o PIO i posebnim propisima (zakonska obaveza iz budžeta prema Fondu kao isplatiocu prava), a ni jedan dinar nije dotiran kao nedostajuća sredstva za isplatu penzija.
Budući da je na ovaj način iz sredstava Fonda, odnosno iz naplaćenih izvornih prihoda, obezbeđena isplata penzija za oko 1,4 miliona penzionera, možemo govoriti o stabilnom finansijskom statusu Fonda PIO.
Napomenuo bih da se za isplatu penzija korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti, kojih je 6,5 odsto od ukupnog broja penzionera, ne povlače nedostajuća sredstva iz budžeta, jer prihodi ove kategorije osiguranika pokrivaju rashode korisnika prava.
Uplaćeni prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu januar – oktobar tekuće godine viši su od planiranih za 12,28 milijardi dinara, odnosno 2,32 odsto. Razloge za povećane prihode od doprinosa za PIO vidimo u nominalnom rastu zarada i u kontinuiranom rastu registrovane zaposlenosti, što je odraz stabilne i otporne ekonomije naše zemlje.
Iz tog razloga je ministar finansija naveo kao veoma pozitivno to što se povećavaju izvorni prihodi Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prihodi od naplate doprinosa za PIO, zbog čega se i novac za povišicu penzija neće dotirati iz republičkog budžeta nego će se u celini obezbediti iz sredstava Fonda PIO – objašnjava Ognjenović.
Povećanje učešća prihoda od doprinosa u finansiranju rashoda Fonda kontinuirano je od 2012. godine i to je omogućilo da se svake godine sve manje sredstava izdvaja iz budžeta za dotaciju penzija. Tačno pre deset godina nedostajuća sredstva za isplatu penzija iznosila su preko 48 odsto, što je pokrivala država iz budžeta. Danas je taj procenat jednocifren.
– Za 2022. godinu procenjeno je učešće transfera iz budžeta u visini od 12,9 odsto, odnosno ukupno 101,2 milijarde dinara. Od ovih sredstava, 38,7 milijardi dinara se odnosi na transfere koji su podrška ostvarenju prava u skladu sa Zakonom o PIO i posebnim propisima, što država svakako transferiše bez obzira na prihode Fonda. Preostalih 62,5 milijardi dinara planirano je za nedostajuća sredstava prilikom isplata penzija. Ako bi posmatrali samo taj deo koji je dotacija za nedostajuća sredstva za penzije, učešće budžetskih sredstava bi za celu 2022. godinu iznosilo osam odsto u ukupnim prihodima i primanjima Fonda.
Uz redovnu isplatu penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koji su od januara uvećani za 5,5 odsto, isplatu novčane naknade do pet odsto kao posebne vrste pomoći za korisnike kojima je penzija do 40.042,19 dinara, kao i plaćanje zdravstvenog osiguranja penzionera, podsećamo da je u februaru ove godine svim korisnicima isplaćena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 20.000 dinara – obrazlaže Ognjenović rashode Fonda koji se u sve značajnijoj meri pokrivaju izvornim prihodima.
