Ulje 200 dinara… poskupljenje pola espresa
Iz trgovine stiže nova cena jestivnog ulja – 200 dinara po litru. U odnosu na ranijih 120 ili 150 dinara to je veliko poskupljenje, ali zato ministar poljoprivrede Branislav Nedimović cinično kaže da je to kao pola espresa. Ali, ova poksupljenja ne idu pojedinično, već u seriji, pa se tako, na primer, paradajz usred sezone prodavao po 150 i 200 dinara po kilogramu. I mnogo čega još, pre svega zbog neuređenih odnosa u agraru. Znatan deo stanovništva živi od sela i na selu, ali pravih poteza za njegov boljitak nema. Uz to smanjene su subvencije sa 12.000 dinara na četiri hiljade dinara po hektaru, a još se i neredovno isplaćuju. Iako su iz Evropske unije obezeđene značajne sume, oko 175 miliona evra iz IPA fondova, zbog neumešnosti Uprave za agrarna plaćanja ova sredstva nisu iskorišćena u punoj meri, a ako se ne iskoriste onda se vraćaju. Znalo se da će to teško ići, pa je zbog omraze republičkih vlasti prema Šapcu Uprava za agrarna plaćanja premeštena u Beograd. Naprasno i bez valjanih argumenata. Ovu Upravu finansirala je najvećim delom Evropska unija a na njenom otvaranju bio je tadašnji predstavnik Evropske unije Vensan Dežer. Čekalo se nekoliko godina dok Uprava proradi, ali to još uvek nije u punom kapacitetu. Ni država ne čini dovoljno za posrnuli agrar, jer se ne daje ni pet odsto republičkog budžeta, dok agrar učestvuje sa oko desetak odsto u BDP. Nisu iskorišećeni ni krediti za navodnjavanje, jer je Srbija na dnu korišćenja ovih sistema. A pokazalo se da su suše preovlađujuće, i bez toga nema savremene poljoprivrede. Ubedljiv primer kako se može dobro raditi je bivša gradska uprava u Šapcu koja je subvencionisanjem dubinskih bunara u Pocerini omogućila dobru zaradu za nekoliko stotina domaćinstava i podizanje 12.00 hektara zasada jagoda. Bilo je u planu instalisanje sistema „kap po kap“ na oko deset hiljada oranica u Mačvi i Posavotamnavi, sa minimalnim ulaganjima od oko 200 evra po hektaru od domaćinstava, a dobiti bi bila izuzetna. Uz znatno uvećane prinose, i mogućnost dve žetve. Ali, eto, na primer država proda gotovo 20.000 hektara najplodnije zemlje Arapima sa cenom manjom od pet hiljada evra po hektaru. Inače, plodna zemlja prodaje se za 10 pa i 20 hiljada evra po hektaru. Uz ovakvu agrarnu politiku štete će se umnožavati, a cene poljoprivrednih proizvoda rasti, ali ne na polzu poljoprivrdenika i potrošača.
D.Eraković
