Pismeni iz matematike, oduvek sam želeo da učenike ocenim pošteno. Učenici prepisuju, roditelji kažu – i mi smo prepisivali, pa šta nam fali.
Neki radovi su fotografski isti; dva put pet je dvanaest – šestica je ličila na peticu; elegantno rešenje samo jednog zadatka, svi ostali rešavani ili trapavo ili pogrešno; puškica je, nepažnjom, ostala u vežbanci; učenici u istoj klupi rade istu grupu – profesor možda neće primetiti; pogrešan redosled – prepisivač je prvo prepisao završne, pa onda prethodne redove rešenja; učenik koji piše ćirilicom prepisuje od učenika koji piše latinicom – malo ćirilica, malo latinica; na kraju pismenog urađen je, ponovo, prvi zadatak, prethodno pogrešan, a sada, urađen sasvim drugačije, tačan, ispisan vrtoglavom brzinom… .
Učenik me uporno ubeđuje kako to na osnovu čega sam zaključio da je prepisivao, nije dovoljno čvrst dokaz. Ipak mu upisujem nedovoljnu ocenu i savetujem ga da se žali Ministarstvu. To je moderno i oni uvek donose pravedne odluke, naravno u korist učenika. Pa neka mu oni priznaju zadatke, a mene kazne. Ja ne mogu da mu priznam, vređa moju inteligenciju i osećaj pravednosti prema ostalim učenicima.
Možda vama, dragi roditelji, ne fali ništa, ali fali nama, koji pre svega želimo da pošteno radimo svoj posao. A ti učenici koji prepisuju, krišom se smeju onima od kojih su prepisali. Pa i blago rečeno, naivnom profesoru, koji ne vidi ono što se vidi iz aviona.
Rešenje je da profesor, umesto uobičajene dve grupe, da šest. I da ih, neobeležene, podeli učenicima slučajnim redosledom. Čini se da sam napravio problem bez problema kad postoji tako jednostavno rešenje.
Ipak nije sve baš tako. Za svaki čas se profesoru priznaje pola časa pripreme. To znači da profesor, za dvočasovni pisani zadatak, ima sat vremena da ga pripremi. Realno, ne može da kvalitetno sastavi ni te dve, a kamoli šest grupa. Za pregledanje se priznaje pet minuta po zadatku. Uvek je onome ko to radi savesno i pošteno trebalo mnogo više. A još kada ima šest grupa… .
Ima i drugo rešenje. Moja koleginica, koja je u Švedskoj predavala strani jezik, rekla je učenicima da ne toleriše prepisivanje. Oni joj odgovorili da ne razumeju o čemu govori.
Verovatno ni njihovi roditelji nisu prepisivali, pa šta im fali. Pošteno.