Studenti u izborima (3)
Iako, barem po Ustavu, izbori pedstavljaju izraz slobodne volje građana, oni to svakako nisu bili u nedelju, u deset lokalnih zajednica u Srbiji. Ono što su zabeležele kamere profesionalnih medija kao i snimci sa mobilnih telefona pokazuju brutalno nasilje: napadi sekirom, bejzbol palicama, motkama i šipkama, i to nedvosmileno u rukama pristalica režima. Uostalom, koliko je vlast učinila sve da zatamni i ovu mračnu sliku, pokazuje što nema nijednog zvaničnog izveštaja iz službi hitne pomoći, a bilo je posla preko glave, niti je toga bili u prorežimskim medijima.
Najporaznije što su se odomaćila kriminalna dela kao što su kupovina glasova, ucena birača, paralelni birački spiskovi, uvezeni birači, „bugarski vozovi“ i ko zna šta još što nije bilo vidno. I na to, naravno, ne reaguje policija, dužna da štiti zakon, građane i javni red i mir. Štaviše, otvoreno je stala u zaštitu kriminalnih bandi, falangi i huligana.
O podmuklosti režima i spremnosti na sve protiv studenata režim je pokazao i napadom na Filozofski fakultet, dekana, kao i rektora Univerziteta. U vreme izborne tišine predsednica Skupštine Ana Brnabić sazvala je hitan sastank Odbora za obrazovanje, gde je studente optužila za brojna nepočinstva. To je uživo prenosio TV Informer, a jedino dobro iz ovog prenosa da su se gledaoci mogli uveriti kako to predsednik ovog Odbora, dr Marko Atlagić, muku muči sa ćirilicom, dok se i u osnovnoj školi daje jedinica za pet greški u čitanju.
Najvidljivije u Kuli, kada ih je sprovela i štitila batinaše na stadionu, kao i sva njihova mesta okupljanja i tzv. kol-centre. A ovi izbori su pokazali, iako čine svega četiri-pet odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji, i pre svega su lokalnog karaktera, da je režim Aleksandra Vučića izgubio još desetak odsto podrške, a uprte su bile sve snage. Od novca koji je uložen u javne radove, a pogotovo u nevidljive tokove plaćanja glasova tri i više hiljada dinara, plaćanja batinaša, dovoženje birača autobusima kao i automobilima, besomučna medijska kampanja protivna ustavnoj obavezi o pluralizmu…
U uprkos svemu tome studenti koji prvi put zvanično izlaze na izbore, bilo sa svojom listom, bilo sa građanima i opozicijom, osvojili su respektabilan broj glasova. U Kuli je razlika bila svega 462 glasa a traži se i ponavljanje izbora na tri biračka mesta; u Aranđelovcu razlika je oko hiljadu glasova i samo jedan odbornik više iz „Vučićeve porodice“; u Sevojnu isti je broj odbornika uz jedan više sa Stamatovićeve liste; „Ujedninjeni za Bajinu Baštu“ dobili su 40 odsto glasova…
Za protivnike su imale uigranu mašineriju koja izbore krade duže od deceniju, a ovoga puta nastupili su zajedno uz naprednjake i socijalisti, i radikali, i druge stranke slične provinijencije. Izlaznost je bila vrlo visoka, 70 do 80 odsto, i naravno vidno je da su studenti privukli veliki broj birača, i pogotovo je to značajno što se radi o sredinama sa pretežno ruralnim stanovništvom. Takođe je bila vidna spremnost građana da brane svoje glasove, uz masovne tuče sa okorelim kriminalcima.
Nedelju pre ovih izbora dvojica studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su uhapšena navodno da su pripremala ubistvo držvnih zvaničnika i dela protiv ustavnog uređenja. To je još jedan vid zastrašivanja kao i bacanje ljage na studentski pokret, iako ni do sada u brojnim slučajevima nije dokazan, pre svega, napad na ustavni pordak. Uprkos Ustavnom sudu, pravnom sistemu, i mimo ustavnih odredbi prolazi svakodnevno kršenje Ustava koga čini predsednik države Aleksandar Vučić. Uostalom, kako se to krade i kod izbora za Visoki savet tužilaštva, kad se to čini i sa onima koji najbolje poznaju zakon i koji su plaćeni da čuvaju zakonitost i poredak.
Jeste da je predsednik Vučić objavio pobedu 10:0, a i na svim mogućim prorežimskim medijima analizirao veliki uspeh i porast naprednjaka, ali njemu malo ko sa zrnom zdrave pameti može da veruje. Uostalom, kad je to tolika njegova nadmoć i popularnost zašto ne raspisujuje parlamentarne izbore?!
Nažalost, agonija i sunovrat Srbije se nastavlja, uz besomučnu pljačku svega i svačega. I naravno, da mu na pamet ne pada da to raspolaganje novcima svih građana, oružanom silom i gotovo svim institucijama to prepusti drugima, a njemu i „porodici“ donese bukagije. Ono što je izvesno studenti su probudili građansku svest, uneli optimizam da se ovaj i ovakav zločinački režim može pobediti, čak i u ovakvim uslovima. Međutim, sporno je kako obezbediti da se ti parlamentarni izbori raspišu, a verovatno može. Nisu uspeli pozivi na totalni štrajk, najmasovniji protesti u istoriji Srbije, ali bi mogla, na primer, da se pokrene neka peticija od sto hiljada potpisa koja bi proizvela referendum. Valjda bi to bilo dovoljno za početak kraja.
Dragan Eraković