Veći budžet za šabačka sela
Prošlogodišnji budžet Grada Šapca za poljoprivredu je udvostručen, a i za ovu godinu je povećan, tako da iznosi oko 90 miliona dinara. Cilj je da se što većem broju domaćinstava omogući zarada i pruži prilika za ostanak na selu. Za više od stotinu domaćinstava u Pocerini subvencionisano je postavljanje dubokih bunara za navodnjavanje. U ovom kraju jagoda se gaji na više od hiljadu hektara, a ko primeni pune agrotehničke mere zarada je i desetak hiljada evra pohektaru. Iz budžeta su finansirani i zasadi trešanja, a domaćinstva će uložena sredstva vraćati posle pete godine, kada dolazi pun rod. Krupan iskorak je formiranje Centra za voćarstvo, gde će se plodovi čuvati, sortirati i distribuirati, a veoma značajna biće i marketinška podrška gradske uprave za organizovani nastup na svetskom tržištu. Takođe, izdvojena su sredstva i za sušare.
– Najbolje je ulaganje u sekundarni pristup poljoprivredi. Sirovina je najeftinija, a znatno više se zaradi kada se voće i povrće osuše, lepo upakuje i proda na zahtevnom svetkom tržištu. Drugi projekat je razvoj kozarstva, tako da će četrdesetak domaćinstava dobiti umatičena grla. Novo je i raspoređivanje 25 rasnih ovnova, što će omogućiti da se umatiče ovce koje dosada nisu bile u registru. Takođe je mnogo urađeno na genetskom unapređenju svinja, jer je za domaćinstva bilo besplatno osemenjavanje krmača. Zarada se može ostvariti i od pčelarstva, tako da smo početnicima davali po pet košnica, kaže dr Vladimir Špegar, direktor Direkcije za poljoprivredu.
Pored toga znatna sredstva se ulažu u izgradnju sela. Od 2000. godine do danas asfaltirano je više puteva na seoskom području nego za 55 godina posle Drugog svetskog rata. Izgrađeno je nekoliko novih škola, a sve seoske škole su uređene i renovirane. Za sve sve seoske projekte na dinar koje prikupe meštani iz budžeta se izdvaja dvostruko više. Velika novina je što sredstva od poreza na imovinu ostaju seoskim mesnim zajednicama na raspolaganje, kao konkretan vid samouprave.
Međutim, ma koliko se iz gradskog budžeta pomagala seoska domaćisntva nedostaje suštinko ulaganje države u agrar. Smanjenjem subvencija po hektaru, prevelikim i nekontrolisanim uvozom svinja, nedovoljnim podsticajima u stočarstvu, nedostatakom velikih sistema za navodnjavanje, poljoprivrednici u Mačvi i Pocerini teško dolaze do pristojnog dohotka, a na duže staze selo će, ipak, polako odumirati.
D.Eraković
Dva najveće preradne fabrike u Šapcu su već davno otišle u stečaj. Od „Šapčanke“, koja je sedamdesetih i osamdesetih godina, izvozila prerađeno voće i povrće čak i u Holandiju, čija se rakija „ekselencija“ prodavala i na zahtevno američko tržište a u Jugoslaviji zbog nedostatka staklene ambalaže prodavala i u kanisterima, čuveni sok u tetrapaku „olimpijsko sunce“ čija je tražnja bila daleko veća od proizvodnje, zapošljavala hiljadu radnika, nije ostalo ništa. Šećerana koja je koštala 125 miliona dolara, i zapošljavala oko pet stotina radnika, takođe je otišla u stečaj, a oprema prodata u staro gvožđe.
Za ovo vreme značajno mesto u agraru zauzela je privatna kompanija “Eliksir grup“, sa jednom od najvećih hladnjača u zemlji i koja se potvrdila kao veliki izvoznik maline.