Na talasu protesta protiv kopanja litijuma
U ponedeljak su održani masovni protesti u više gradova i opština Srbije, a nastaviće se i tokom narednih dana. Za razliku od prethodnih protesta, „Jedan od pet miliona“ ili „Srbija protiv nasilja“, ovoga puta talas protesta se širi sa jakom porukom i čvrstim stavom građana da se ne sme pokleknuti, kao nekada na Drini, 1914. godine.
Od Loznice do Valjeva, kasnije se digao i Bogatić, kao retko kad i nikad masovije i optimističkije, jer je dovoljno bilo videti i decu na protetsima, a naravno da za roditelje nema većeg blaga.
Tu je i Koceljeva, bastion svih režima, poznatija kao član kluba “K“, Kina, Koreja, Kuba. Protest se proširio i na Arilje, Negotin, Aranđelovac, Kraljevo koji baš i nisu na meti otvaranja rudnika litijuma. Tu su i manje opštine Krupanj, Ljig, a u Šapcu je održan bez sumnje jedan od najimpoznatnijih protesta. Ne samo po brojnosti jer Karađorđeva ulica bila je ispunjena da „ni igla nije mogla da padne“, već pre svega po atmosferi i duhu protesta.
Kao retko kad moglo se videti mnoštvo mladih ljudi, majki sa malom decom, naravno i građana svih profesija i raznih političkih opredeljenja. Primera radi na protestu sedmog jula 2021, ispred Gradske uprave, bilo je oko 200 protestanata, i to u organizaicji brojnih političkih stranaka, a onespokojavajuće da je bilo više nezainteresovanih u okolnim bašatama nego protestanata.
Ovoga puta poruka je jasna i nedvosmislena: kopanja litijuma u Jadru neće biti! Nije tačka nego uzvičnik. Ne samo zbog namere uništenja najznačajnijeg izvora pitke vode u ovom delu Evrope, četiri tone čiste vode u sekundi, nego uopšte, zbog budućnosti i dostojanstva građana.
Režim se iz petnih žila trudi da kao najveći lobista „Rio Tinta“ proturi svoju mantru, koristeći besomučnu propagandu i golu silu, ali se to ovoga puta odbija kao bumerang. Dovoljno je podsetiti da i predsednik države Aleksndar Vučić žučno brani ovaj poduhvat kao borbu napretka i zatucanosti. Nije prvi put da on koristi neprimerene reči, nedostojno predsednika navodno svih građana, ali uvrede protiv naroda nisu dobro prolazile u prošlosti.
Ne samo zbog EKSP-a , tobož kvantnog skoka u budućnost a sada kopanja litijuma kao poluge razvoja, režim je polupao lončiće kad je u pitanju razvoj Srbije. Zaboravlja se da su građani Srbije međi najsiromašnijima u Evropi, na manje od polovine proseka u Evropskoj uniji, a nova zaduživanja znače enormno bogaćenje ljudi bliskim vlastima, počev od Zvonka Veselinovića, Milan Radoičića, brojnih kumova i inih. sa ovakvim tempom, tri do četiri odsto rasta BDP godišnje razvijene zemlje se nikad neće stići.
Primera radi, od rudne rente trebalo bi pola milinijuma da se isplate krediti za EKSPO.
Mnogo toga je pogrešno u zemlji Srbiji, ali su protesti pokazali da ima svetla na kraju tunela, jer nemirenje sa podaništvom put je do slobodne i drugačije Srbije. Uostalom, građanin je nosilac suvereniteta, dakle najviše vlasti, i mora biti dostojan toga.
Dragan Eraković