Informisanje i dezinformisanje građana
Iako se medijskoj pismenosti uče đaci još od petog razreda, kada ovladavaju pojmom i odlikama vesti sa odgovorima na pet osnovnih pitanja, kasnije dolaze druge forme kao izveštaj i reportaža, čudi koliko uticaja imaju tzv.“lažne vesti“. Naravno ima ih i u drugim zemljama, ali, po nekim istraživanjima, ovde u Srbiji se bar za 50 odsto više veruje tim “lažnm vestima“.
Najpogubnije što takve „lažne vesti“ produkuju i tzv. novinari, koji za to primaju platu, a deo njih se obrazovao i na visokim školama kao što je Fakultet političkih nauka. Primera radi većina novinara koji rade u javnim servisima, RTS i RTV, prošla je i specijalizovanu obuku čuvenog BBC, pa opet prolaze čitavi vozovi čiste propagande i nepotpunih informacija.
Tako se desi da se u Dnevniku RTS pročita informacija od jedne rečenice da se održava protest „Srbija protvi nasilja“. I ništa više: ko to protestvuje, zašto, šta traže, koliko ih ima… Pa to i osnovci uče šta zahteva vest i izveštaj. A onda se besomučno prenose izjave vlastodržaca, na primer predsednika Vučića gde se na prste dve ruke mogu izbrojati dani kada ga nije bilo u informativnom programu javnog servisa koji plaćaju svi građani.
Iako ni predsednik ne poštuje Ustav ne znači da bi mediji trebalo da idu tim stopama, jer su dužni da objektivno, pravovremeno i celovito obaveštavaju javnost o svim važnim pitanjima za društvo. Uzgred upadljivo je i ćutanje javnih servisa kao i prorežimskih mdija za nepopularne teme, pa se već pola meseca krčka pitanje gde je to žandarm Vučković. Prima platu da štiti poredak ali i građene i njihovu imovinu, a ono ogrezao u sprezi sa najozloglašenijim bandama.
Nema odgovora na pitanje otkud sekretar Vlade Srbije Novak Nedić u sličnoj sprezi sa navijačkim grupama koji reketiraju privatnike a tu su i „uterivači straha“, na primer, na mitingu u Pančevu.
Za Jovanjicu, Krušik i slične afere vlada isti zakon „omerte“. Šta to treba da se desi da novinari i njihove kuće obrate “dužnu pažnju“ po novinarskom kodeksu na očito bezakonje, kriminal i korupciju. Iako se smatra da je novinarstvo srce demokratije, svest i savest jednog društva, toga u Srbiji nema, a građani su prinuđeni da se sami snalaze u poplavi „lažnih vesti“.
D. Eraković
