Rijaliti Srbija
Meseci naše tihe patnje su prošli, jedva smo nekako preživeli i eto, dočekasmo da ponovo radi cirkus u „našem malom mistu“, našoj ubogoj zajednici koju od milja zovemo Republika Srbija. Pod kupolom (šatrom) zgrade Narodne skupštine opet će nas zabavljati klovnovi, gutači vatre, balanseri i žongleri, iluzionisti i artisti na trapezu i mnogi drugi majstori cirkuskog zanata, naši vrli poslanici kako pozicije tako i opozicije.
Kada budete čitali ovaj tekst prva cirkuska predstava će biti već održana uz prisustvo (u ogromnom broju) antidiverzivnih specijalaca (?!) a odsustvo stranih diplomata, konstituisanje skupštine i potvrđivanje mandata i verovatno izabran šef cirkuskog orkestra i formirana druga radna tela važna za funkcionisanje najvažnije institucije u državi koja donosi zakone i kontroliše rad izvršne vlasti a sve po svetom Poslovniku, toj svojevrsnoj Bibliji koju naši poslanici štuju i više nego što treba (smeh u publici).
Biće tu naših starih znanaca, prekaljenih cirkuskih radnika ali i novih lica, mladih nada naše političke (cirkuske) scene i biće zezanja i smeha i suza i svakoraznih budalaština koje će činiti umetnici sa obe strane arene, i oni većinski i oni koji su u manjini (opozicija kao što je i red). Svega će, dakle, biti samo da publika bude zadovoljna, da se ne dosađuje i da joj ni na pamet slučajno ne bi palo da ove ljude i ono što govore i rade shvate ozbiljno jer oni zapravo odlučuju o njihovim sudbinama iako zaista tako ne izgleda.
Nakon prošlogodišnjih, decembarskih, izbora koje su napredni cirkuzanti pokrali za sve (naše) pare a onda jače, brže, bolje zakazali konstitutivnu sednicu Narodne skupštine e ne bi li legalizovali svoj lopovluk pre nego što evropska Komisija (izvršni organ EU) donese rezoluciju kojom se traži da se nepravilnosti uočene na pomenutim izborima istraže i da nadležne domaće institucije reaguju na adekvatan način. Po sistemu: taknuto-maknuto.
Mi (naprednjaci) potvrdili mandate, imamo većinu i započinjemo rad novog skupštinskog saziva kao i dosad, izbori su prošli i već su zaboravljeni, idemo dalje i skačemo u budućnost bez padobrana i sve tako naopako kako su napredni cirkuzanti radili svih ovih godina a nakupilo ih se tuce.
Od opozicionih čimbenika u cirkuskoj areni biće nazočni samo poslanici sa liste „Srbija protiv nasilja“ i „Novi DSS“ (Nestorović i kompanija su vanzemaljci zalutali namerno u ovu priču) ali oni mogu malo ili nimalo da promene postojeće stanje stvari, pogotovo što ni sami među sobom nisu načisto šta tačno treba da rade – da učestvuju u cirkuskim predstavama proaktivno ili da samo statiraju u kukuruzu, da i oni pokušaju da se nametnu publici (biračkom telu) nekim mađioničarskim trikovima ili da hodaju po žici razapetoj između sna i jave a bez zaštitne mreže ili da pak napuste poprište borbe u kojoj ne mogu da pobede ili…
Kako god, biće veselo, ludo i nezaboravno, publika će se smejati i plakati i aplaudirati, malo i zviždati i sve će biti onako kako smo (većina nas) navikli – jedan te isti jevtini igrokaz, rijaliti šou kojem se ne nazire kraj. A kraj ovog i ovakvog društva dešava se ubrzano napolju, ne tako daleko od cirkuske šatre o kojoj je reč i ta predstava je mnogo poraznija za sve, i za direktne (sa)učesnike i za publiku jer je to život koji voljno ili nevoljno žive a u kojem više nema ni stida ni srama ni empatije, nema tolerancije ni elementarnog poštenja, ničeg osim najavljene napredne budućnosti koja dolazi kao apokalipsa.
Zlikovci optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije se oslobađaju svake krivice i puštaju na slobodu a hapse se studenti zbog prisustva na protestima protiv izborne krađe, neljudi iz SNS-a, odbornici tamo negde, ne ustaju da minutom ćutanja odaju počast mladiću od 18 leta poginulom u fabrici oružja jer je to zatražila opozicija,
Predsednik države nastavlja sa svojim somnabulnim obraćanjima po celi dan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, opušten i smiren kao da je sve u najboljem redu, kao da Kosovo nije gotovo u potpunosti postalo nezavisno (od Srbije) a da je upravo on tome najviše doprineo dok je lagao da „predaja nije opcija“ a tamo dole u „južnoj srpskoj pokrajini“ više nema srpskih tablica ni srpskog dinara a uskoro neće biti ni srpskih građana i građanki, država Srbija polako ali sigurno klizi u dužničko ropstvo i svi oni avioni, kamioni, stadioni, gradovi na vodi i pod vodom će se u jednom trenutku raspući kao mehur od sapunice i lupiti nas sve po faci i tada će i najglupljima možda biti jasno gde smo i šta nam se to dogodilo ali biće, sva je prilika, kasno.
Ali, ne berite brigu, dok je nama cirkuskih igara i ‘leba nismo sasvim propali. Zato, uživajte dok još možete. Život je jedan, bedan ali vredan u ovoj našoj maloj bari. I počnite da učite razne trikove i veštine, trebaće vam. Hokus-pokus, abrakadabra i …
Piše: Dragan Karalazić