Lider pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš ocenio je da se desetogodišnja kosovska politika Aleksandra Vučića odronila i povukla celu Srbiju i da to više ne može da se prikrije melodramskim sastancima sa SNS Srpskom listom, stranim ambasadorima, patrijarhom, čak ni kad „Mile -pobednik saslužuje“.
„Videćemo gde se taj o’dron zaustavio tak kad se slegne prašina podignuta da se potpis zamagli“,. konstatovao je Ponoš u autorskom tekstu za novi broj nedeljnika NIN.
Prema njegovom mišljenju, ako Vučić smatra da nešto poručuje dizanjem borbene gotovosti Vojske i izvođenjem Srba iz prištinskih institucija u koje ih je svojevremeno uterao, teško da ga još neko shvata ozbiljno, jer je previše puta vikao „Evo vuka“.
„Da li razume šta sve stavlja na kocku, da li stvarno misli da može da upravlja krizom i da je drži lokalizovanom? Veruje li da je na greškama toliko naučio da konačno može da uradi nešto uspešno za srpsku stvar na Kosovu? Zar mora nevolja Srba sa severa da se uveća kako bi se rentirala nekome da bi disciplinovao Kurtija? Šta ćemo ako cela ova zavrzlama služi samo da se udesi da pet EU nepriznavača prizna Kosovo?“, zapitao je Ponoš.
On je ukazao i na činjenicu da je „vrhovni“ Vučić lično pojasnio da je bio smrtno ozbiljan kad je naređivao juriš na dronove, „jer kad je situacija smrtno ozbiljna onda on kao najozbiljniji u lancu komandovanja naređuje sve, ama baš sve“.
„A svako ko mu skrene pažnju da Vojsci ne naređuje gluposti je državni neprijatelj i nevolitelj naše Vojske. Taj sam, po njegovoj klasifikaciji. Kaže da sam ja topio tenkove, a da on obara tuđe dronove. Da se, dok je bio ministar vojni, nije fokusirao na političko oceubistvo mogao je da nauči nadležnosti u sistemu odbrane. Posao ministra je da vidi šta će sa zastarelim tenkovima, a posao vojske je da obara dronove koji ugrožavaju vojsku. Predsednik samo da poštuje Ustav. Tenkovi koje spominje, a koje nije prodao i dalje stoje u kasarnama gde su parkirani pre 15 godina. Svako može da ih nađe na gugl mapi, a njegov oboreni dron još se traži“, ukazao je Ponoš.
On je naglasio da su mu kvalifikaciju „nevolitelja vojske“, koju mu režim dodeljuje od kad se kandidovao na predsedničkim izborima, svojski razrađivali „prezrela premijerka, nezreli ministar i pinkovi analitičarski abonenti škartirani iz vojne službe bezbednosti zbog kriminalnih radnji“.
„Učešće u analizi mojih stručnih i patriotskih kvalifikacija uzela je i dramska spisateljica, inače sve zapaženija po večernjem opusu na društvenim mrežama. Bacio sam pogled na tu njenu analizu i mogu da odam priznanje njenoj ekspertizi na temu psovki iz vojničke kantine. Veoma kvalifikovano, baš onaj tonalitet popodne kad oficiri odu kući. Ta usmena vojnička književnost nije me impresionirala ni kad sam sa 15 godina obukao uniformu. Možda zato što se u Kninskoj krajini psuje mnogo nadahnutije i sakralnije. U dronove i navigaciju se nešto bolje razumem nego u psovke. O tome sam nešto i pisao, poodavno i magistrirao na temu ometanja satelitske navigacije. Ali spisateljica, ministar i premijerka su izgleda doktorirali“, podsetio je Ponoš.
On je dodao i da o zloupotrebi vojske u političke svrhe imaju pravo da se oglase i oni koji se ne razumeju tako dobro u vojsku kao pomenuti eksperti.
„Vojska nije gradski odbor SNS, nije ni građevinska firma člana glavnog odbora SNS, nije ni pajtosova firma za sahranjivanje EPS, a ni privatni vinski podrum. To što su uzeli da opravljaju državu bez pameti, ne znači da baš svaki alat treba da polome. Vojska je alat koji se nasleđuje od generacije na generaciju, mora da se koristi samo za ono za šta je namenjen, a onaj ko je ovlašćen da ga upotrebi nije automatski kompetentan da naredi i kako“, napomenuo je Ponoš.
On je upozorio i da je takozvani vrhovni komandant, osim što naređuje šta mu padne na pamet, počeo da vojsci određuje i kako da uradi to što joj je naredio, kao što je Miloradu Grčiću objasnio kako da pravi struju.
„Podigao je borbenu gotovost Vojske za ovih par godina više puta nego Tito za života. Načelnik Generalštaba poslušno trepće kao posilni i na mig tzv. vrhovnog podiže migove na dron, a celu vojsku zbog pokreta par četa Kurtijeve policije. Za to vreme nikoga i dalje nije sramota za pokušaj prikrivanja uzroka pogibije podoficira Stojkovića prilikom vežbe za potrebe trgovaca naoružanjem na Pešteru“, naveo je Ponoš.
„Postavlja se pitanje što se ovaj režim svako malo prihvati za vojsku i zašto je Vučiću od svih nadimaka najdraži ‘vrhovni’. Prvi razlog je svakako tradicionalno visoko poverenje građana u Vojsku, a drugi da se svaka politička kriza dramatizuje kao pretnja ratom, a onda građani svako, pa i najgore rešenje prihvate kao spasonosno po sistemu – samo da rata ne bude“, zaključio je on.