POSTOJI LI POLITIČKA VOLjA ZA REŠAVANjE PROBLEMA ŽENA NA SELU? ZAŠTO SE PREDIZBORNA OBEĆANjA U VEZI SA TIM RETKO ISPUNjAVAJU?
Božidar Katić, član Gradskog veća i koordinator Pokreta „Tri plus“
Član Gradskog veća Božidar Katić koordinator je Pokreta „Tri plus“ u Šapcu čiji članovi, vlasnici „ponosne kartice“, porodice sa troje i više dece, imaju brojne popuste na razne proizvode i usluge. Kako kaže, 90 posto članstva su upravo žene, kako iz grada, tako i sa sela, pa je upoznat sa problemima koji muče i jedne i druge, a položaj žena iz seoskih sredina bez obzira na brojnost porodica svakako je teži. One nisu, kao što je ranije bio slučaj, neobrazovane, većina ih ima srednju i visoku stručnu spremu, a pored tereta brige o domaćinstvu, deci, njihovom prevozu do škole, moraju da rade i dodatne poslove kako bi doprinele kućnom budžetu, što njihov položaj dodatno otežava.
-Jedan deo tih žena radi, ali to nije značajno doprinelo kvalitetu njihovog života, jer sve što mora da se uradi ih čeka kod kuće. To još više otežava njihov položaj, taj posao koji rade tradicionalno neće se uraditi sam i neće ga uraditi niko drugi. To što moraju da rade i zarade dodatni novac i što ne mogu da žive od svog rada na selu dodatno predstavlja opterećenje. Kao što i muškarci rade u fabrici osam- devet sati i onda žure kući da bi se bavili poljoprivredom. To rade bogata domaćinstva, pravi domaćini se time bave, zato nam poljoprivreda delom tone sve niže. Umesto da gaje paradajz, a da te žene mogu da prave kuvani i da imaju način da od toga prihoduju i dobiju subvenciju države. Siguran sam da bi se ovde vrlo brzo napravilo udruženje i zadruga, koja bi mogla da proizvede ne znam kolike, ali sigurno ne zanemarljive količine. Mi smo u situaciji da oni idu da motaju kablove- kaže Katić i dodaje da se zato u ovoj zemlji baca paradajz dok se sa druge strane sa 20- 40 hiljada evra subvencioniše otvaranje fabrika za motanje kablova, a onda ceđeni paradajz uvozi iz Italije.
On ističe da je selo u našoj državi u katastrofalnom položaju, te da dugi niz godina slušamo priče o tome kako je poljoprivreda naša razvojna šansa, kako jedino tako možemo da napredujemo, a ništa se po tom pitanju ne dešava.
-Godinama, da ne kažem decenijama, selo je potpuno zapostavljeno. Ono što imamo u prethodnih osam godina je potpuna katastrofa. I ono malo nekih pomaka koji su se dešavali su potpuno nestali. Svedočimo o situaciji u kojoj je ukinuta gotovo svaka moguća pomoć selu i seljacima i u kojoj država koja ističe da želi da se kreće ka Evropskoj uniji radi sve suprotno od onoga što radi EU, što pokazuje iznos budžeta za poljoprivredu i način na koji se ulaže u selo. Kada je selo potpuno zaboravljeno i u zapećku, u još goroj su situaciji žene koje tu žive nego one koje žive u gradu. Pre svega, selo podrazumeva teže fizičke poslove, teže je održavati domaćinstvo, pogotovo u uslovima života koji se pogoršavaju. Samim tim, i položaj žena koji je možda negde i stigao do nekog nivoa da je sličan položaju žena u gradu je loš- podvlači Katić.
Smatra da su prilike za razvoj poljoprivrede u Srbiji očajne. Podseća da se Srbija načelno kreće ka Evropskoj uniji u kojoj su podsticaji za poljoprivredu najveći i čiji je budžet za poljoprivredu između 30 i 36 posto, u odnosu na naš od tri- četiri posto.
-Ne ulaže se u poljoprivredu, radi se sve suprotno od onoga što rade razvijene evropske države. U toj situaciji, desilo se da na selu nedostaje sve. Teško je muškarcima, a ženama još teže. Taj nedostatak novca i potpuno odsustvo ulaganja u selo onemogućava im da promene svoj položaj i predstavlja prepreku koju one ne mogu da preskoče, da preradom poljoprivrednih proizvoda, na primer, steknu neki dodatni kapital. To nigde nije naivna stvar, u Srbiji pogotovo nemoguće. Ti njihovi pokušaji su jako teški i one se sa svim tim muče. Položaj sela u našoj zemlji je sve gori, njihove prilike su jako male i pošto država ne brine o poljoprivredi generalno, briga o ženama im nije ni na kraj pameti- naglasio je član Gradskog veća.
On je rekao da se selo i poljoprivreda pominju samo u predizbornim kampanjama, da se priča o nekim stvarima koje bi morale i mogle da se urade, međutim, sve to, kad se kampanja završi, ostane na priči i obećanjima.
-Građani moraju da znaju da upravljanje poljoprivredom pre svega zavisi od republičke vlasti. Sve što mogu da urade gradovi i opštine je jako sitno, to je na nivou da se pomogne kopanje bunara, zalivnim sistemima i ostalo, međutim, sve to nije deo sistemskog rešenja koje mora da postoji na nivou države. U ovo momentu, poslednje tri ili četiri kampanje, o tim sistemskim rešenjima govorilo se jako mnogo i ona nisu neka velika mudrost. Zna se šta rade druge, pre svega razvijene države i kako su one pomogle poljoprivredu u svojim zemljama. Srbija to ne radi, a zašto to ne radi je ozbiljno pitanje koje može da opiše da li uopšte imamo državu ili je nemamo, jer da imamo, morala je da se time bavi. Kada se kampanja završi, sve te priče prosto nestanu. Pritom, čak i u kampanji, ogromna većina političara se i ne obraća ženama na selu, niti ih identifikuje kao kategoriju koja je im je bitna. Problem je što ništa ne može da se desi sa ovog lokalnog nivoa, gde su ljudi možda i blizu problema, imaju i porodicu na selu, gde ljudi koji žive na selu učestvuju u političkom životu. Na nivou države imamo sistem u kom je 70 posto poslanika iz Beograda, ne mislim da su rođeni u Beogradu, većina možda čak i nije, ali onog momenta kad su stali prvi put u Knez Mihailovu je prekid u njihovom životu i oni više nemaju dodira i gade se sela. Dok mi ne budemo na nivo udržave imali promenu političkog sistema, promenu upravljanja ovom državom, neće se desiti ništa ni na selu. Kad se počnu rešavati stvari na selu, kad se u selo počne ulagati kao u razvijenim zemljama EU i sveta, onda možemo da očekujemo da dođe do nekog pomaka- zaključuje Katić.
D.Dimitrijević
