Đorđe Živković, predsednik Mesne zajednice Prnjavor
Objavljeno 25. maja 2017. godine
Selo Prnjavor ima 4.500 meštana, većina se bavi poljoprivredom, a manji broj je zaposlen u Šapcu i Loznici, ili angažovan na privremenim poslovima u inostranstvu. Preovlađuju staračka domaćinstva, jer je, smatra predsednik Mesne zajednice Đorđe Živković, politika državnog rukovodstva upravo odlazak mladih sa sela.
-To nije politika Grada, već države, nažalost. Deca žive u tzv. besperspektivnoj zemlji. Ima pojava gde se ljudi iz grada vraćaju u ruralne sredine. To su retki primeri, na nivou statističke greške i reč je o ljudima preko 50 godina, koji su pred penzijom ili su ostali bez posla, pa traže uhlebljenje, naslede ili kupuju neko domaćinstvo po povoljnoj ceni. Na taj način traže slamku spasa, ali izuzetno teško žive- kaže Živković, koji je i sam poljoprivrednik, a na čelu Mesne zajednice je godinu dana.
Život poljoprivrednika je težak i zahteva mnogo truda i neumornog rada i zalaganja. Ako se ovako nastavi, iskreno kaže, ne želi da njegova deca ostanu da žive, ni na selu, a ni u Srbiji. Zbog velike ljubavi prema svom mestu, volonterski je angažovan u Mesnoj zajednici, sa velikom željom da pomogne, ne žaleći ni vreme, ni novac. Od svega, priznaje, nerazumevanje države mu najteže pada, jer na molbe dobija samo prazna obećanja i saznanje da više nema kome da se obrati za pomoć. Usled poplava 2010. i 2014. godine, na reci Drini do sada je odneto preko 40 hektara zemlje, ali zbog velikog nerazumevanja nadležnih, ne mogu da reše problem plavljenja.
-Nedavno smo po stoti put iz „Srbijavoda“ dobili obećanje da će rešiti problem i nikad ništa ne urade. Grad mnogo toga čini za naše mesto i sramota me da bilo šta više tražim od Grada, jer brine o 52 sela, ali država ne daje ništa. Čoveku koji je živeo na Drini, nedavno je reka odnela kuću i to mi je jako teško palo, baš kao i stalna lažna obećanja- žali se i dodaje da su tražili pomoć i dozvolu da crpe šljunak iz korita reke Drine, ali uzalud.
Godine 1980, za vreme komasacije, urađen je projekat nasipa. General Ljubiša Diković dolazio je dva puta u Prnjavor da ponudi pomoć, poslao kompetentne ljude iz vojske i rekao da vojska može uraditi nasip besplatno, pod uslovom da Grad plati hranu i gorivo za vojnike, ali da obaloutvrdu urade „Srbijavode“. Svih 11 članova Saveta Mesne zajednice podržalo je tu ideju, obraćali su se nadležnima više puta, ali niko nije bio zainteresovan za to, a ni Diković, navodi, ne može sve sam, bez saradnje „Srbijavoda“, čiji se radnici sporadično, na svakih šest meseci, pojavljuju u Prnjavoru, ali ne nude nikakva rešenja.
-Imamo pet i po kilometara obale i teritorije na reci Drini, a obaloutvrda i nasip bi morali da se urade. To je najpotrebnije infrastrukturno ulaganje u Prnjavoru. Prošli put je reka Drina došla do samog centra, sledeći put će doći do Ribara. Kad Drina poplavi Prnjavor, poplavlja indirektno Ribare, Klenje i Očage i onda već govorimo o hiljadama hektara. S tim dolaze i razne bolesti, gde ljudi jednostavno više ne znaju čime da prskaju svoje kulture. Niko to neće da shvati ozbiljno- zabrinut je Živković.
On podseća da je Prnjavor nakon poplava 2014. dodine dobio 760 hiljada evra, pet puta više nego Obrenovac, s obzirom na broj stanovnika i štetu koja je prouzrokovana. Nažalost, navodi, mali broj ljudi je bio zahvalan, Gradu, mesnoj zajednici, državi i humanitarnim organizacijama na ukazanoj pomoći. Umesto da se problem izleči u korenu, niko ne razmišlja dugoročno, što je za njega nepojmljivo.
Grad Šabac je, kako ističe, uložio značajna sredstva u putnu infrastrukturu, uvedena je LED rasveta, od poreskih sredstava građana radi se biciklistička staza i desna strana trotoara u Karađorđevoj ulici, dužine oko tri kilometra, za šta će izdvojiti oko šest miliona dinara. Radi se i leva strana ulice Kralja Aleksandra ka Badovincima, dužine oko kilometar i po, i leva strana ulice Arčibalda Rajsa, gde nema trotoara. Opredeljeno je preko milion dinara za šljunčenje puteva, a uvedeno je i svetlo u naselje Tijača i urađen behaton ispred crkve. Zahvalan je i odbornicima Ivanu Tufegdžiću, Milutini Jekiću i Darku Radiću, koji se, kako kaže, grčevito bore za interese Prnjavora. Mesna zajednica je od sopstvenih sredstava uradila PVC stolariju na seoskom domu, koji se naslanja na Dom kulture, u šta je uloženo 330 hiljada dinara. Urađen je kompletan krov, skinut stari crep i urađen crepni lim, što je koštalo 800 hiljada dinara, sredstvima poreskih obveznika. On je priznao da je doživeo niz neprijatnosti prilikom sređivanja seoskog doma, kada su mu poručili da „šminka mrtvaca“, a reč je objektu koji su s najboljom namerom gradili njihovi preci. Napominje da će trećinu sredstava za fasadu finansirati Prnjavor, a dve trećine Grad. Radi se i ćuprija na reci Jerez, koja je 2014. godine bila srušena.
Veliki problem je nedostatak vodovodne mreže, a jedini koji ih je saslušao i pružio reč utehe, kaže Živković, bio je gradonačelnik Nebojša Zelenović. U dogovoru sa njim, biće sprovedena anketa među stanovništvom, i ako 70 posto meštana bude pozitivno odgovorilo, Prnjavor će dobiti vodu.
-Mi imamo najjače vodoizvorište u svetu, koje je dvaput, 2010. i 2014. godine, bilo poplavljeno. Da li je normalno da zatrujemo i taj kapital koji imamo? Tu može da bude ozbiljna fabrika vode, jer su kompetentni ljudi rekli da ta voda može bez prokuvavanja da se daje novorođenoj deci, a nju u Prnjavoru koristi 25 posto domaćinstava i nije Grad kriv za to, već je problem u svesti ljudi. Nažalost, opet smo se, kao devedesetih godina, podelili na „crvene“ i „plave“. Ljudi kojima je potrebno da uvedu vodu, a oni su za stranku koja nije na vlasti u gradu, neće uvoditi vodu, i obrnuto. Svesno rade protiv svog interesa, jer mi smo specifičan narod i nećemo nekad ni kako mi hoćemo. Tu je problem- kaže on i dodaje da uvođenje vode ne bi bila skupa investicija, te da bi troškovi bili podeljeni na simbolične rate.
Predsednik Mesne zajednice kaže da mu je želja da meštani prestanu da se dele po političkoj pripadnosti i da zajedno počnu da rade za dobrobit tog mesta. Položaj Prnjavora je takav da je do njih opština Loznica, a od njih opština Bogatić, pa se stiče utisak da su slepo crevo u opštini Šabac koje se izvlači na Drinu. Postoji poblem i sa državnom granicom, jer se teritorija katastarske opštine prostire još 6 kilometara od reke na drugoj strani, a Drina je, prema zakonu, administrativna granica. Taj problem, kaže Živković, mora da reši država.
Raduje ga što bi od polovine septembra Prnjavor trebalo da dobije status opštine, a uslove za to imaju- dom zdravlja, ugostiteljske i trgovinske objekte, poštu i ambulantu, u okviru koje Grad sređuje vrtić za decu, gde će petnaestak ljudi biti zaposleno. Fudbalski klub funkcioniše odlično, a uz podršku Mesne zajednice ima i dobre uslove za treniranje- teren sa reflektorima. Domu kulture Prnjavor na uređenosti i brojnim sadržajima mogu pozavideti mnogi gradovi u Srbiji, a Amatersko pozorište prepoznatljivo je u Evropi i svetu. Ovo malo mesto ima i karnevalsku trupu „Amazonke“, koja ima zapažene nastupe gde god se pojavi. Prnjavor ima i mnoge značajne manifestacije.
-Ušli smo u kalendar Zaprežnog saveza Srbije i bivše Jugoslavije, imamo prepoznatljivu „Fijakerijadu“ koja će se održati 13. avgusta, zatim „Zavičajne susrete“ krajem leta, dva vašara- za Trojice i Svetog Iliju- kaže.
Budući da se groblje prostire na pet i po hektara, Mesna zajednica pola budžeta potroši na košenje, a mali broj stanovnika izmiruje obaveze, pa će pokušati da troškove uvrste na račun za komunalne usluge. U Prnjavoru ima oko 17 kuća u romskom naselju, koje su 2014. godine adaptirane, iznova je urađena PVC stolarija i vodovod. Grad je obećao da će obezbediti priključak za gradsku vodu u ovom delu sela i asfaltirati put do naselja. Živković navodi da su meštani vrlo korektni i pošteni, ali imaju problem da nađu zaposlenje.
Kaže i da je poljoprivredna politika države na niskom nivou.
-Mladi ljudi bi trebalo da dobiju određene podsticaje da bi ostajali na selu. Kad bi njima dali subvencije, kao što strancima daju 10 hiljada evra po radniku, oni bi dugoročno unapređivali proizvodnju. Trebalo bi da postoje zaštitne cene određenih proizvoda, jer ovako ispada da je poljoprivreda kocka. Subvencije drastično variraju, kao i cene- smatra.
U Prnjavoru žive vredni i pošteni ljudi koji istinski žele da žive od svog posla. Ako se agrarna politika zasnovana na prodaji zemlje strancima, nastavi, poručuje Živković, Srbi će uskoro biti manjinski narod u sopstvenoj državi.
D.Dimitrijević