Odbornik Inicijative Selo- grad u Skupštini grada Šapca Dragan Stanković za „Podrinske“
Na nedavno održanoj sednici Skupštine grada Šapca usvojena je inicijativa odbornika Inicijative Selo- grad Dragana Stankovića da se pokrene postupak pred nadležnim organima Republike Srbije radi korekcije Odluke o kategorizaciji razvijenosti lokalnih samouprava, s ciljem da se ispravi nepravda prema selima Posavotamnave i Pocerine. Kako je obrazloženo, kvalitet zemlje u ovim selima je lošiji u odnosu na druge delove, trenutno imaju povraćaj od 40 posto investicije, dok u drugim opštinama, kao što je Bogatić, taj povraćaj iznosi i do 55 posto, a pritom imaju kvalitetnije zemljište i veće prinose. Stanković smatra da bi uvažavanje ovog predloga umnogome podstaklo mlade poljoprivrednike da nastave da se bave tom delatnošću, jer bi se povraćaj sredstava značajno odrazio na njihov budžet.
-Iako možda na prvi pogled to ne izgleda tako, ovo je značajna mera. Na uloženih milion dinara, 150 hiljada razlike je mnogo. Glavna zamerka se odnosi na to da je kategorizacija izvršena samo po jednom osnovu, sa kojim smo mi saglasni, a to je da je grad Šabac razvijen. Međutim, zanemareni su sama struktura i kvalitet zemljišta u Pocerini i Posavotamnavi, pa i u širem delu teritorije grada, koji je lošiji u odnosu na, na primer, Bogatić, gde je kvalitet zemlje znatno bolji. Nije pošteno da šabački poljoprivrednici dobiju 40 posto povraćaja, a neki drugi poljoprivrednici, koji imaju daleko bolje uslove i u daleko su boljem materijalnom stanju, dobiju 55 posto. Kako nezvanično saznajem iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe, isti problem imaju i Vladimirci i Koceljeva. Po celoj Srbiji ima takvih teritorija i trebalo bi pravilnije rasporediti i izjednačiti ta sredstva- uveren je Stanković i dodaje da bi mnogo značila podrška Srpske napredne stranke, vladajuće stranke na republičkom nivou, koja je za ovaj predlog izostala.
Ministar Nedimović nije ispunio obećanje
Stanković kaže da i pored najava i obećanja, većini poljoprivrednika još uvek nisu isplaćene subvencije.
-Subvencije još uvek nisu isplaćene, a najveća su dugovanja u stočarskoj proizvodnji. Ministar Branislav Nedimović nije rekao istinu i mi smo podneli inicijativu mnogo pre 15. decembra, pa smo čuli od predsednika odborničke grupe SNS-a dr Aleksandra Pajića da će biti isplaćene do 1.decembra. On je bio optimističniji, a ministar je meni u televizijskoj emisiji obećao isplatu subvencija do 15.decembra. Mnogim ljudima nisu isplaćene subvencije, i to od 1. oktobra 2016. godine, koje su trebale biti isplaćene do 15. decembra- upozorava Stanković.
On je podsetio da je nadležni ministar Branislav Nedimović najavio da će ove godine biti izdvojeno tri milijarde dinara za investicije u poljoprivredi, što bi trebalo iskoristiti za sisteme za navodnjavanje ili kupovinu mehanizacije. Odbornik Inicijative je izrazio želju da donošenjem neke uredbe ministar obrati pažnju i na šabačku opštinu i dodao da se s pravom se pita hoće li novac dobiti mali proizvođači ili farme koje imaju hiljade svinja.
-Resorni ministar je u svom ekspozeu najavio da će merama podrške biti obuhvaćeni naročito mladi do 40 godina. Mladog čoveka iz ruralnog područja, gde su uslovi za bavljenje poljoprivredom daleko lošiji nego u mačvanskim selima, najbolje će podstaći ako mu omogući da bude bar ravnopravan, ako ne i u nekoj prednosti u odnosu na druge. Značajno bi bilo uložiti u sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju, što primećujem da je negde tendencija, posebno u selima u brdskim predelima, koja su zbog konfiguracije terena još zahtevnija za bavljenje poljoprivredom. Tako bi se selima u Pocerini i Posavotmanavi, gde nemaju vodu, omogućili bolji uslovi, mladi ne bi napuštali ta mesta u potrazi za nekim drugim poslom i sela ne bi ostajala pusta- ističe on.
Najavljeno je, kaže, proširenje obuhvata sredstava za povraćaj na različite tipove mehanizacije, kao i u voćarskoj proizvodnji, razvijenoj u Pocerini, Posavotamnavi, pa i Mačvi. Kada je reč o subvencijama, najvažnije je, kako ističe, da se politika ostavi po strani.
-Najbitnije za mlade je da ta sredstva budu ravnopravno, čestito i iskreno raspoređena. Ne samo ova, svaka vlast do sada, imala je neke svoje adute, da ne pričam o bespovratnim sredstvima. Uvek kad vidim konkurs za određena sredstva koja će ministarstvo da odobri, bojim se da će tu politika biti umešana. To na neki način najviše pogađa mladog poljoprivrednog proizvođača. I ranije je bio slučaj da se tačno znalo u određenim selima ko su ljudi koji će dobiti određena sredstva- upozorava on i dodaje da svaki mladi poljoprivrednik treba da ima jednaku šansu da dobije onoliko sredstava koliko je sposoban da zaradi.
Kao primer navodi subvencije u stočarstvu i smatra da bi bilo pravednije da svi dobiju po dve hiljade, nego nekom dati 100 hiljada, a nekom ništa.
Mnogo formulara, kako bi poljoprivrednici odustali
Poljoprivrednici se suočavaju i sa problemima prilikom podnošenja zahteva za isplatu subvencija. Cilj ovako zamršene procedure je, smatra Stanković, da odustanu od traženja novca koji im je navodno dostupan.
-Većina nas zahteve predaje preko Poljoprivredne savetodavne stručne službe ili u Odeljenju za poljoprivredu, dakle, posredstvom stručnih ljudi, koji pregledaju i pošalju dokumentaciju. Nama ne stigne nikakav odgovor, a onda, zahvaljujući ličnom interesovanju, saznamo da nam nedostaje nekoliko papira. Sve se radi kako bi, posebno manji proizvođači, odustali od podnošenja zahteva- ističe Stanković.
Stanković ističe da je Šabac po pitanju razvijenosti poljoprivredne proizvodnje napredan u svakom pogledu- posebno u voćarstvu i stočarstvu. Mladi poljoprivrednici brzo usvajaju nova znanja i prihvataju nove metode rada. Najbolji pokazatelj za to su zasadi maline, višnje, širenje protivgradnog sistema i sistema za navodnjavanje.
-U Mačvi i Pocerini žive vredni i radni ljudi, koji brzo prihvataju nove metode rada i potrebno je samo da prepoznaju ekonomsku korist od svog posla. Međutim, problem je što cene najviše osciliraju u poljoprivrednoj proizvodnji i to u onim proizvodima koje seljak plasira na tržištu. Primere za to imamo u voćarstvu (višnje od 25 do 80 dinara, maline ispod 100 i do 200 dinara) i svinjarstvu (od 100 do 200 dinara)- navodi i pravi poređenje sa industrijskim proizvodima potrebnim seljaku ili poljoprivredniku za poljoprivrednu proizvodnju, gde tolike oscilacije nema, izuzev poskupljenja đubriva pred setvu, dizel goriva i slično.
On upozorava da je to gorući problem koji u Evropskoj uniji kojoj težimo ne bi bio prihvatljiv. Poljoprivednik u toj igri gubi mnogo novca, a neko treći najviše zaradi- oni koji otkupljuju od poljoprivrednika gotov proizvod ili prodaju repromaterijal. Država je stvorila takav ambijent da se sve prepušta slučaju i tzv. biznisu.
-Mislim da za to nismo zreli i da nam zbog toga mladi sve više idu sa sela i traže posao u gradu, umesto da rade u svom domaćinstvu. Mnogi kažu da je najbolje biti svoj domaćin. Pre 20- 30 godina, čovek koji ima 4- 5 hektara zemlje se zvao domaćinom. Sad je ta reč izgubila smisao, ni mi koji imamo više ne smemo ni u jednom momentu da kažemo da smo domaćini. Za tri- četiri meseca situacija se preokrene, kao što je svojevremeno bilo u stočarskoj proizvodnji, mlekarstvu… Svaki mlad čovek, pogotovo deca koja završe srednju školu u svom selu, žele tu da ostanu, jer bi u gradu radili za 30- 40 hiljada, bez mogućnosti za napredovanje. Kod kuće bi mogli više da zarade, kad bi tržište bilo samo malo stabilnije i država shvatila da oni već imaju svoje radno mesto i da im samo treba stvoriti ambijent da to svoje radno mesto sačuvaju- smatra Stanković.
Veliki problem je, primećuje, i apatija, a bilo koji vid udruživanja i najbitniji, politički, bi mnogo doprineo poboljšanju položaja poljoprivrednika, koji su mahom razjedinjeni i nezainteresovani. On kaže da nije zadovoljan organizacijom i samoorganizacijom poljoprivrednika. Mnogo je otvorenih pitanja i problema i čine se da se poljoprivrednici najmanje pitaju za ono od čega zavisi njihova egzistencija. Tako je još od devedesetih godina. Svako očekuje da će mu neko drugi nešto završiti ili da će na odgovarajućem položaju izvući ličnu korist i zato su i dovedeni u tešku situaciju, zaključuje Stanković.
Dragana Dimitrijević