Ne želim da priznam to, ali je, po svoj prilici, osnovni uslov za (ne)rad u društvenim institucijama politička podobnost, odnosno političko slaganje između direktora tih ustanova i zaposlenih u tim ustanovama. Ako postoji ta podobnost, onda se zaposleni može ponašati u skladu sa svojim sistemom vrednosti, bilo da je savesan, bilo da nije. Niko ga neće uznemiravati niti tražiti da položi računa. A ako naiđe na neki problem, svi će pohrliti da mu pomognu, da ga podrže. Ukoliko ne postoji politička podobnost, onda je takav čovek izložen svim vrstama pritiska. Počevši od najnižih, pa do najviših instanci. I niko se ne trudi da mu pomogne, da ga razume, da ga podrži. Svi ga posmatraju kao kužnog, kao nepotreban balast brodu koji bi poleteo, samo eto da nije takvih koji imaju drugačije mišljenje ili stavove. Bez obzira što se takav čovek, obično, kreće u granicama zakona, propisa, pravilnika i tsl. To nema nikakve veze. Osnovno i jedino bitno jeste politička podobnost. Napredovalo se od vremena vladavine komunista, nema šta. Diktatura preletača, ovaj proleterijata nastavlja svoj pobedonosni pohod. A na nama ostaje samo da se složimo sa tim. Ili da odemo.
Jovica Radović
