Mi smo, kao narod, pomešali ontološku i političku istinu. Za nas je ontološka istina ono što je uvek isto i nepromenjivo. I to je u redu. Međutim, pošto mi odavno nismo više mi i naša ontologija, naše biće, je duboko zakopano ili potisnuto, mi smo, kao zamenu, kao surogat za tu izgubljenu istinu, na njen pijedestal postavili politiku kao ontološku istinu. Stoga je kod nas vlast po preimućstvu večna, nepromenjiva, savršena, jedina istinita i tako dalje. Ta površnost je posledica bežanja od one stvarnosti koja je život, ali koja zahteva odgovornost. A mi smo poznati kao neko ko ne voli odgovornost i ko će se radije odreći života i životariti u nekom zapećku, nego prihvatiti tu odgovornost i biti odgovorni. Za sebe, za svoju porodicu, za svoj grad, kraj i državu. Stoga i jesmo tu gde jesmo. Na dnu. Što nije dovoljno duboko…
Jovica Radović