Iza nas je još jedna, 54. Čivijada i 15. Čivijaški karneval. To nije obična manifestacija, kakvih u svim gradovima ima mnogo. Čivijada je samo naša. Ona je duh i identitet našeg lepog grada. Koliko je taj duh ugušen i identitet izgubljen najbolje se videlo u ovim danima Belosvetskog vašara humora i satire. Ali prvo pozitivne stvari. Prošetala je ove godine ponovo našim gradom najlepša kolona. Kolona ponosa i budućnosti. Karneval beba i trudnica obasjao je naš grad u ovim tmurnim danima. I to je najlepša slika koja je iz našeg grada otišla zadnjih nekoliko godina. Druga slika i utisak je mučan i ružan. Odnosi se na lošu organizaciju, koje je bilo svuda, ali se ovde najviše videla. Zbog donošenja političke odluke naša deca bila su sa svojim vaspitačicama na najvećoj provali oblaka napolju, plan je bio čak više od sat. Pokazalo se da je samo zahvaljujući smirenosti, profesionalnosti i snalažljivosti vaspitačica i vaspitača sve prošlo u najboljem redu. I na tome im se zahvaljujemo. Pokazale su da i u katastrofalnoj situaciji proizvedenoj političkim odlukama, njihova ljubav prema deci, sposobnost i snalažljivost može da pobedi sve prepreke. Naime, roditeljima je ujutru javljeno da neće ići. A slično je bilo i prethodnog dana. Onda je, 5 minuta pred polazak javljeno da ipak idu iz svih vrtića, peške ka Velikom parku. Da li su svi bili spremni? Ne. Da li su imali obuću i odeću za kišu? Ne. Nije sporno da deca idu po kiši, mada većini vrtića daleko po pljusku, ali da to roditelji znaju, pa se bar dan ranije organizuju, obuku decu i dovedu ih do parka, pa neka kisnu dok nastupaju, to je dobar provod. Ali da putuju po pljusku i više od pola sata, pa da mokri čekaju nastup u Velikom parku, pa onda šetnja, pa nastup …. A bila je gomila rešenja. Recimo da se kaže skup je u pola 12, dovedite decu obučenu adekvatno. Eto, a ne politički odlučiti da se deca iz svih vrtića peške po pljusku zapute ka Velikom parku. E za tu odluku, protivno obaveštenju nadležnih, prognozi ili prostom pogledu u nebo, neko mora da odgovara.Ko, već smo rekli.Istog dana političari su svoju utakmicu sa novinarima, glumcima i konobarima, iako je najavljeno da će biti održana napolju, odigrali u sali Ekonomske škole. Naša deca nisu od šećera i neće se istopiti na kiši. Ali političari izgleda hoće.
Čivijada je pak bila pravi odraz aktuelne vasti. Sterilna, u pokušaju da se smejemo svemu ali da nikoga ne uvredimo. Ili da oni koji se nađu prozvani budu neki daleki i nepoznati, bez mogućnosti ili želje da se dure. I nije, da se razumemo Čivijada nikada bila rado ni viđena, niti su šale i humor koji su specifični za nju bili omiljeni od vlasti. Ni jedne. Ali su svi znali da to što predstavlja duh ovog grada moraju da trpe, a neki su znali i da se smeju na svoj račun. Retki, doduše. Utisak je da je cela Čivijada protekla u grču da se ne kaže nešto pogrešno, ne uvredi niko pogrešan, da se duh i identitet grada uguši do kraja. A povoda za šalu i ismevanje i lokalne i republičke vlasti ima danas više no ikad. Naš grad je prljaviji nego ikada, biciklističke staze po selima koje se predstavljaju kao putevi i svečano otvaraju koštaju nekoliko puta više nego u drugim gradovima, Potemkinova sela su svuda, bazen je tri puta skuplji nego što je planirano, oni koji su bagerom hteli da gaze građane na mostu su i dalje funkcioneri i direktori, batinaši sa mosta nisu procesuirani a oni koje su udarali motkama i čekićima jesu … I nije tu kraj. Ali time će se POKS Šabac baviti u periodu pred nama. Kao i rešenjima za sve ove probleme. Na nama je svima. I do nas. Da ne dočekamo Čivijadu i sledeće godine ovako, sramota je da ovako idemo pred Gospodara Jevrema i slavne pretke koji su ovaj grad branili i gradili. Kako radili tako nam Bog pomogao,
Božidar Katić, poverenik za grad Šabac
