Pravosuđe u krivom smeru
Studentski protesti počeli su sa osnovnim zahtevom da institucije, najpre pravosudni organi rade svoj posao za koji su plaćeni. Za pola godine od pada nadstrešnce u Novom Sadu tužilaštvo je učinilo gotovo sve da ne postupi kako bi trebalo. Kasnilo se dvadesetak dana za početak prikupljanja dokaza, a mesto zločina kontaminirano, namerno ili nenamerno to sada nije ni važno, a vrlo simptomatično da su prve izjave predsednika države i nadležnog ministra za građevinarstvo bile laži.
Ali tužilaštvo postupa po diktatu izvršne vlasti, i dugo je, dugo čekalo da se oformi predmet o organizovanom kriminalu odnosno korupciji. Ali sve to traljavo i nemušto, dok je, na primer, nadležni ministar oslobođen odmah po pristupu u istražni zatvor, dok se tamo mesecima nalaze građevinski inženjeri, i, gle, niko od izvođača radova.
Tužilaštvo nikako ni da zapita kako su to od tri miliona evra radovi narasli na 16 miliona evra. Da groteska bude potpunija glavni podizvošđač, „Startid“, sada tuži zbog narušavanja ugleda čak i advokata Ivana Ninića. Ovde se zapravo nalazi srž problema, ali pravosuđe, kao treći i nezavistan stub vlasti, ni makac. Štaviše, ode u duboku defanzivu.
Najavi predsednik države, a za to nije nadležan, da će tužiti tužioce i sudije koji ne postupaju, ali onako kako on jednostrano vidi stvari, a da mu nadležne institucije, pre svega visoki saveti sudstva i tužilaštva ne odgovoriše. Svoj glas diglo je oko tri stotine sudija i tužilaca, ali to nije ni desetak odsto pravosudnih čimbenika.
S druge strane pojavi se osuda Visokog saveta tužilaštva na neprimereni pritisak od strane Dragana Đilasa, „Informera“, ali nikako ne spomenuše predsednika države. Tužilaštvo, pored ostalog, nije privelo kraju predmet napada na studente FDU, sramno prihvatajući nagodbe sa troje napadača, dvoje je oslobođeno, a desetak ostalih nisu ni identifikovali, niti su predmet posmatrali kao organizovani napad, gde su kazne daleko više.
Za ovo vreme već dva meseca su u „Klisi“, u Novom Sadu, utamničeni je šestoro aktivista PSG i STAV-a, sa teškom optužnicom da su podrivali ustavni poredak, gde su kazne višegodišnje robije. I sve to uprkos što su navodni dokazi prikupljeni nezakonski, prisluškivanjem BIE, a ne po odobrenju nadležnog tužioca. I sve to dan pred 15. mart u Beogradu, a ovi snimci našli se pred auditorijumom svih prorežimskih medja.
Za šestoro drugih osumnjičenih priprema se suđenju u odsustvu. Praktično Srbija je jedina zemlja u Evropi, izuzev Belorusije, Rusije i Turske, koja ima političke zatvorenike, zbog izraženog mišljenja, a u ovom slučaju ni to, jer je reč o interpretaciji BIE.
S druge strane još niko iz Ustvanog suda ali i drugih pravnih instanci se ne oglasi kako to da predsednik države Aleksandar Vučić svakodevno krši Ustav, gde su kazne tako rigorozne. Pa zato što su nosioci pravosudnih funkcija, ali i kao većina od nešto više od tri hiljade sudija i tužilaca, pristali na ulogu da budu saučenici.
Dragan Eraković
