Pisma čitalaca
Putujući nedavno ka Dubrovniku preko Bosne i Hercegovine, zadržao sam se neko vreme u istorijskom Tjentištu i spomen-parku „Dolina heroja“ posvećenom bici na Sutjesci iz 1943. godine, u kom je grandiozni spomenik podignut u slavu antifašista i heroja bitke, „Spomen -kuća bitke na Sutjesci“ i „Muzej bitke na Sutjesci“. I, video sam ono što tera ljudsko biće da kaže koju prekornu i opomunjuću: ne, to ne smete, u to se ne dira! A o čemu se radi.
Najpre, planinski predeo u kom je „Dolina heroja“ delo je veličanstvene prirodne „arhitekture“ i čini se da se samo u takvom ambijentu epopeja i mogla odigrati – ni jedan drugi predeo ne bi je bio dostojan! Boravak u njemu izaziva divljenje prirodi i ljudskom podvigu. I upravo se to imalo na pameti i u srcu kada je sedamdesetih godina prošlog veka osmišljavan ambijent „Doline heroja“: Spomenici, građevine, staze, artefakti… smešteni su tako da ni u jednom trenu ne „iskaču“iz planinskog ambijenta i mesta ljudskog podviga i hrabrosti! No, sada pogled pun prekora pada na devastiranu „Spomen-kuću bitke na Sutjesci“, briljantno delo beogradskog arhitekte i profesora Ranka Radovića. A, oko nove postavke „Muzeja bitke na Sutjesci“ (stara je uništena 1991. godine u ratu), izgleda da se niko nije želeo potruditi: uređena je u nivou seoskog muzeja posvećenog kakvom profanom mesnom događaju tako da ostavlja utisak da je bitka vođena između dve apstraktne naoružane skupine, a ne da je to bio podvig i epopeja živih bića protiv zla! Čini se da ono što podseća na zajednički podvig ovih naroda, smišljeno i planski se zatire, baš na tom mestu: tako izgleda shema postavke, ne samo meni! A zatiru oni što im nije drago što je to bi podvig jedne odvažne generacije i mešavine naroda i vera – što je eto, iz tog i takvih podviga stvorena jedna multietnična i multikulturna zajednica – lepa Juga. A njeni neprijatelji bez premca, jesu nacional – šovinisti! I to se vidi i čuje kod meštana Tjentišta, pa sam neke u tom kontekstu podsetio da im je matična država Bosna i Hercegovina i da im je glavni grad Sarajevo, ne Beograd i Banja Luka. Nisu bili radosni zbog toga jer i dalje sanjaju „Veliku Srbiju“ i rade na tome! Da pojasnim, taj je deo Bosne i Hercegovine dopao „u granice“ entiteta Republika Srpska! Neko će reći čuj, republika, to je logički neodrživo: republika (res publica) je javna stvar, u političkom smislu uređenje države u kojoj se poštuju prava i uvažavaju osobenosti svakog pojedinca u njoj. Pa gde su ti „drugi“ i „drugačiji“ u toj Republici; koliko ih je ostalo na tom prostoru otkako se krenulo u generisanje (da ne kažem genocidiranje) republike i poništavanje svega što podseća na multietičnost i multikulturalnost! I u tom „naporu“ i „pregnuću“ samo što još nije srušen i veličanstveni spomenik na Tjentištu, delo vajara Miodraga Živkovića. Zamislite, Srbin a pravio spomenik partizanima-antifašistima! Po našim današnjim nazorima, taj je bio veliki izdajnik kao i Bogdan Bogdanović, „izumitelj“ „Kamenog cveta“ u Jasenovcu, kog smo upravo tako tretirali i za života i nakon smrti.
A znamo li, želimo li da znamo, da je bitka na Sutjesci podvig i našeg sopstvenog naroda – veličanstvenih, hrabrih i nepokolebljivih srpskih žena i muškaraca iz Dalmacije, Hercegovine, Šumadije, Banije, Korduna, Crne Gore…! Rame uz rame sa Hrvatima, muslimanima, Crnogorcima, Slovencima, Jevrejima… – njih 22.000, probilo je smrtonosni obruč nacističke vojne sile od preko 120.000 vojnika!
Skoro na svakom koraku se u „Dolini heroja“ vidi i prepoznaje tihi ali jaki otpor evociranju uspomene na ono što podseća na ljudski podvig, negde je i potpuno očigledan: ruinirani i srušeni objekti, zapuštene staze, javna higijena je poražavajuća, a obavezan „artefakt“ je nacionalistički grafit, „Znamo gde su granice“.
Još me drži slika posetilaca Tjentišta iz čitave Jugoslavije: na parkinzima su automobili, autobusi, motocikli sa registracijama Ljubljane, Kopra, Zagreba, Novog Sada, Ohrida, Dubrovnika, Šibenika, Splita… Jer, podvig ostaje podvig – za sva vremena – a „Dolinom heroja“ se prolama opominjući poklič nacionalistima: „Upamtite, mi smo pobedili, moraćete nas slaviti! Zaboravite li našu ljudskost i podvig, nestaćete i sami“!
I zbog toga je neophodno negovati zajedničke svetle istorijske trenutke ovih divnih naroda. Srbi i svi drugi na ovim prostorima pokazuju svoju kulturnu i civilizacijsku veličinu samo u zajednici sa drugima. Inače, sami – postajemo skučeni, deformisani i dezorijentisani – nesposobni za stvaralaštvo i podvig!
Da, istorija baš tome uči pametne nacije!
Tjentište, 23.juli 2025.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
